Речник српскога и немачкога језика, стр. 128
Fee = у — ‘Feldbett
ш. рат књижевни; — јеп, п. јастук од перја; —!арреп, ш. перушка; —|ејеп, п. (gem.) 1196 ојеГ —епашафеп, незнати пет на девет; —шејјех, п. ножић; 15, — у. т. ј. шацјеп; —јрге, п. страшило, лов са соколом; —јрше, |. Federtiel; —ſtri<, m. nores neром; —91еђ, п. живина; —101(06те, п. летуће; —Dm|d), шп. перушка.
туге, Е. вила.
Fege, #. решето, омет, омета.
тедејецег, п. пургаторија, чистилиште.
fegen, Y. а. чистити, почистити; (п1% bem Beјеп), помести, омести; 16 will ihn —, Hacaпунићу га.
Fehde f. par, крајина; размерица, завада; беј та. објава рата.
туђе, +. веверица сибирска.
Fehl, \. Fehler.
fehlbar, adj. rpeman; —feit, +. грешност.
Fehlbitte, f. npowwa неуслишана.
fehlen, v. n. & a. (niht treffen), npouamnrTu, уMamuTy; (mangeln), валити, мањкати; (хе), валити, погрешити : 05 једе Зђнен 2 што Ban je? es fehlt wenig, daß..., у мало што... wer fehlt? xkora nena? weit gefehlt, ox Ha110k; es fehlt ihm gar nichts, пије му ништа, пије му ни врага.
Ђђеђег, ш. промашај, валинка, мана, погрешка, порок; (ЗЛапде!), мањкање, недостатак; frei, adj. беспогрешан, без мане, савршен; — haft, adj. погрешан, недостатачан.
fehl-fahren, — gehen, v. n. забасати, заћи ; неизићи за руком; — дапд, ш. заблуда ; greifen, у. п. промашити; —дебиу, Е пометање; —4т у, т. промашај, —јфевеи, y. n. —јааден, у. а. промашити; неизићи за руком; -- јад, —|d)uB , —ſſttoß , —ſtrei<, m. машка; -- ад, #5. неуспех; —ођеп, v. n. промашити ; — ејеп, у. п. спотакнути се; —рЕЕ, т. спотакнуће; валинка, погрешка; —реујеп, у. а. промашити; —1011], m. MAJKA.
Fehm, f. деле, п. тајни суд (у старо доба).
Fehm, \. Eichelmaſt; —geld, |. Eichelgeld.
Fehwamme , f. norpóymuna 04 BCBePHe CHбирске. Ђетех, # празник, благдан, светац, светковина; (Ушђе), покој, мир, одмор; —абело, 11. престанак вечерњи од посла; — его, —(ад9Пеш, п. стајаће рухо, стајаћица; —06. ај. свечан, стајаћи, тржаставану —lidfeit, f. свечаност; светковина, слава; пристојпост; —t1, у. а, празновали, светковати, славити, частити; — у. п. (апзуиђен), починути, одMapa ce; (müßig је), дангубити; —, n. слапљење, празновање; — ſtunde, f. ac 04мора, nIox0ja; —tag, m. благдалт, светац, празник, свечаник; —#190ф, 24. свечап; — ung, f. светковање. :
wei{el, Т жљезде (болест коњсека).
Feigbohne, 6. вучјак, вучји 606, дивља кава.
feige, adj. страшљив, плашљив, пудљив, подал.
тебе, #. смоква, (воће).
Feigen-baum , m. смоква, смоковница ; ſhnepfe, —droſſel, f. трмуша,. волић.
тета ен, +. страшљивост, плашљивост, uyAљивост, подлост ; — ђе, 20ј. страшљив,
плашљив; —ђегуајен, |. тетдђењ — ту, ш. кукавица, подлац, пудљивац , заваљеник.
Feigwarze, Е венеричка брадавица. feil, adj. на продају, на одаће; —бјекеп , ба:
ђеп, продавати, нудити, имати на продају; öffentlih —bieten, nP01aBATE дражбом, личбом; —bietung, f. mpoaaja; (S{{entL), Apajkба, личба; —bietungs- (in Zuſ.), 4pazúóenn; eine —e Seele, подмитљив човек.
Feile, È. лима, турпија, IHA, mera. feil-en, у. а. турпијати, пилити, шегати ; —
196, је, n. —ſpäne, pl. m. —ftaub, m. 0TIHJBILH. ђешфар, +. продајна ствар. |говати. feilſchen, Y. а. погађати се, ценкати се; трfein, adj. фин, танак, ситан; (роп Фтел), ча-
стан, уљудан, пристојан; (3014), мален, ситан, нежан; пријатан; (јак), фин, лукав; (Garn), танковио ; —3 (901), чисто злато; —et Kamm, чест чешаљ. ·
Ђђешо, ш. непријатељ, злотвор, душманин ;
—ш, +. непријатељица, злотворка ; —јетт, — werden, YV. п. мрзити, ненавидети:; и, 2дј. злотворски, непријатељски; јфај, +. непријатељство; омраза , завада ; —јфај ф, аду. непријатељски ; — ſelig, |. јео: —јепује, Е непријатељство; 0мраза; размирица.
беј деђа , ш. чиста вредност; —heit, —e, f. финоћа, танкост; пристојност, уљудност; лукавштина, чистоћа.
је, 24ј. претио, гојазан; —е, —igfeit È caло, дебљина, гојазност; —сп, у. п. пухнути.
Felbel, m. 1144kaB аксамит. Feld, n. поље; њива, земља ; das flahe —
равнина, равница, пољана; ins —ziehen, отићи на војску; 15 — беђапрееп, одржати мејдан; ш јејеп —е, под ведрим небом, у пољу; о09 — сбишеп, оставити мејдан; шп —е беен, погинути у рату; des ſteht no< im weiten —e, To je још далеко.
feld-, (in Зи.) пољски; —ађоги, ш. клен, кун;
—apothefe, шт. лекарница војничка ; —ароtehfer, m. лекарник војнички.
Feld-avbeit, f. rexawe; -- bäder, m. nexkap Ta-
борски ; —бац, ш. ратарство; —bauer, m. тежак, ратар, радник; —ђбеђјиј, т. рунка.
Feld-bett, n. nocreæa таборска; —Ббшре, Е по-
jac војнички; —сђргеје, Е госпино зеље;
еубеде, Е. таван; —ајфе, Е чутура, плоска војничка; — flur, Е потес; —пифЕ, i. жито, плод ; —јибђушејен, п. комора ; —деђаде, n. брањевина (за лов); —geräth, n. оруђе тежачко; пртљаг војнички; —hauptша, ш. капетан; —- ђеуо, ш. огњиште табореко; —ђег, ш. војвода; —ђиђи, п. јаребица; —И ђег, ш. пољак, пољар, субаwa; —hüterlohn, та. субашина ; —10ф, m. кухар табореки; —Шфе, КЕ кујна таборска: —иштеј, ш. кумин дивји; (Хшелое), мајкина. душица; — Гадех, п. табор; —1 аи (си, #. котрљан; — ист, Е склад међе опћинске; —шаујђац, ша. маршал; —Шасјфац Kientenaut, т. подмаршал; —Штаи5, Е миш пољски; —шејјех, шп. земљомер; —шевбииј, +. земљомерствој —тштођи, ш. турчинак;