Речник српскога и немачкога језика, стр. 129

Felge

—штија, Е музика BOJHHTIKA; —Poſt, f. пошта таборска; —ртеоијех, ш. војнички духовник; --т0је, 7. ружа AHBja; —röSden, n. ветреница дивја; —тибе, #. мрква; —] фађе, ш. потрица: —јођегег, ш. велчер, ранар војнички ; —{hla<t, f. 60), битка; —јеанде, +. шиба (врста топа), —јфинере, . ковачница таборска; —јфби, 24ј. леп из далека; —јо(ба, шт. солдат , војник; — Неш, m. међаш:; —ИФ, п. њива; топ; —иУ, ш. столица таборска; —бацђе, +. голуб дивји; —tbpmian, |. Welbtimmel; —1\mad)e, f. crpaжа TaOopcka; —Hdd)ter, m. nožaD, HOJbaK, cyóama; —wachtmeiſter, m. majop ; —waſſer, п. вода пољска, кириш; —теђе, т. наредник, стражмештар; —!Шед, ш. стаза, пу“ THR, пречац; —леје, #. ледина, пашњак; —зеиђеп, п. знак војнички; —зепутетет, ш. ђенерал топништва;, —3и0д, ш. војска, рат, поход.

Felg-e, f. стрниште; (am Wagenrade), габела, обућа, наплотак ; —en, Y. а. узорати стрниште; обути коло; —епђацег, ш. колар.

Fell, n. ROB,

те ецеп, п. торба кожна, чемадан.

Selen, %е!8, т. хрид, литица, стена, кук, крш, лом, тимор, камењак, стење, валовље, лит, гребен; —Шије, —5ђ6 ђе, —1%, ш. пећина; —(рапо, Е стена, стењак.

{eljig, adj. кршан, ломан.

Felu>e, 1. фиљуга (врста брода).

еп ф, ш. мухар, бар.

Fenchel, m. морач, коморач, копар; —ђо у, |. Saſſaſraß.

Fennich, m. grüner —, мухарика, рашешт у1ride; quirlſörmiger —, EpunArys. -

Fenſter, n. 0610Kk , npo3op , okxo ; (in Zuſamтпету.), прозорски; —феп, п. облочић, прозорчић ; —ошШет, ш. мушебак ; —[авеп, ш. кашак ; —хсађшен, шп. ћерчиво, оплата, 0квир; —јфефе, Т. окно, ошце; —1005Е , n. прозори. |

Syertaltag, m. HepaAHHE, HepaAHH дан.

Ferien, pl. (epwje, Bakannje, RepaAno време.

FFerfel, 1. прасе, мангулица ; —тп, Y. n. Hpaсити се, опрасити се.

јегп, 24ј. далек, даљни; — adv. надалеко, далеко; ш јо —, т 10је —, у колико; DaS ſei -- von mix, 60ze ме салувај.

Fernambuf, n. варзило црвено.

Ferne, 4. далечина, даљина; ег |ieDt UL Die —, далеко види.

fernen , Y. n. казати се из далека; |ie {ent јфоп , лепо ју је видети из далека.

ferner, adj. даљи; — 20. осим тога, затим,

_ даље.

fernerhin, аду. од сада, у будуће.

Fern-glas, n. —Lrohr, n. дурбин, очалин.

Ferſ-e, f. nera ; —engeld , n. — дебеп, узети утреник,, утећи; —|ебег, п. erga; —enрипе, п. надир,

fertig, adj. (bereit), готов, спреман; приправан; (јфешна), брз, хитар, окретан ; (де 16166), хитар, вешт, вичан; ег 6 пије јештеш Vermögen — , потрошио је све своје; аду. тотово, вешто, спремно.

— 121 —

Feuer -

fertigen, Vv. a. CBPIHTH, HAIPABHTE, начинити; (unterzeihnen), ToTIHCaTE.

Fertigkeit, f. 0KpeTHocT, XHTPHHA, способност, вештина; лакоћа.

Fertigung, f. noTIKC.

Feß, ш. вес, виновес.

Feſſel, f. OROB, вериге, гвожђе; — im 'D{erbe, спона, путо, букагије; — ап Füßen, HerBE; — an Händen, zncunnue; einen in —n ſ<laдеп, оковати; —п, у. 2. оковати; еги јего —, слутати; (ешпеђтеп), занети, задобити.

Феј, п. (ејНад), светац, благдан , празник ; светковина; (Фе ши), част, гозба, собет.

је, 24). чврст, тврд, крут, јак, једар, стамен, сталан, постојан; — аду. чврсто, тврдо, јако, стално, постојано ; ба5 —е Land, копно; ſih an einem Orte — ſeßen, настанити се.

Feſt-abend, m. предвечерје; аш —е, уочи; ејјеп, л. част, гозба, собет; —ејјег, ш. собетник; —gegründet, adj. CTaHOBAH, станоBHT; —0Qqčt|alg, m. C44BONOJ.

feſthalten , V. a, чврсто држати; укрутити; (verhaften), sarzopurz; an einer Sache —, остати при чему.

сеје, Е сталност , постојанство ; тврђа, једрина.

се ећ, п. стајаће рухо, одора.

је, 20. свечан; —еН, +. светковина, свечаност. :

feſtnehmen, у. а. ухватити.

feſtſetzen, V. a. одредити, главити, углавити, урочити.

feſt-ſißen, V. n. APÆaTH се, прилецити се, прионути ; (im Феја ут), затворен бити; ſtehen, Y. 1. стојати чврсто на ногама.

feſtſtell-en, y. a. yCranoBuTE; —ung, f. установљење. Сеј ад, ш. светац, благдан , празник ; пир; —tägli<h, 24]. свечан.

Feſtung, f. тврђа, тврђава, град, кула ; —8< шег, п. тврђава, град, утврђење.

ен, п. маст, сало, претилина.

је, 24]. мастан, тован, претио, дебео, туст, маслен, смочан ; (епа ф), плодан , пробитачан; — werden, тити, утити, дебљати, одебљали, гојити се, угојити се.

Fett-ammer, m. syra, ypom; —darm, m. ry3H0 прево; —е, i. тустина, дебљина, претилипа, т0в; —дане, 1. гуска накљукана ; —ig, adj. мастан, омаштен, маслен; —1д7 теи, #, масленост, дебљина; —Б(ШТет, ш. сланинар; — тоаше, Е. сало, маст.

Зређеп, ш. крпа, траље, прња, дроњак, одрпина, рита; 19 ешеп — апфлшјел, опити се.

јел ђе, 20). влажан; —еп, у. а. влажити, квасити, Овлажити , наквасити; — V, HN. влажити се, пишати; —19Ее1, f. влага, мокрота, —тгдеив шест, п. влатомер.

Feuer, n. 07a, ватра; ба. жар, жестина, {d){agen, npecamm, укресати, — дебеп, опалити из пушке, скресати пушку; — fangen, упалити се: —апбејег, Il. ONBOIOKLOHEE ; —bafe , # \. Leuchthurm; —beden , шт. ман17az; —berg, m. огњедух , —беј био, 24). неупаљив; —б(аје, f. Mexyp ; —brand, m,