Речник српскога и немачкога језика, стр. 130

feuern

главња; —еђеп, п. огњило, масат, —ејје, f. | Ффогијеш; —јафет, т. махало; —farben, adj. црвен као ватра; риђ; —fejt, adj. HeYTa AEB ; —flamme, |. Flamme; —fu<Ss, m. prHbag ; —dqerdtD, n. racunao: —1emeDr, n. пушка; —оосе, | Фнилиоосе ; —фђеко, т. огњиште ; —ђог, |- Brennholz, —fneht, m. TaCcHzau; —maal, n. (von einer Brandwunde), мехур; (апдебоглев —), мадеж црвени; тојфеле, # огњиво, кресиво ; —тшајеме, Е. огањ, ватра; —шацеу, +. огњак, кибла. feuern, y. a. (heizen), TpejaTE, KYPHIH; (brennen), палити; (јел), пуцати; den Weiu —, сумпорити вино. ;

Feuer-ofen , m. neh ; —pfaunne, # мангал; probe, f. masuja; (bei Metallen), npoóa огњена, огањ, ватра; —т0ђт, п. пушка; —106, adj. црвен као ватра; PH; — werden, 10црвенити као рак; —Sbrunft, пожар, 0тањ, ватра; —јфашје!, +. ватраљ; —ј фали, т. труд, самокрес, усека; — упао, п. панос, витиљача; —8106, f. пожар, огањ, ваTPa; —ſpeiender Berg, m. orpeAyx; —|bptibe, Е шмрк, штрцаљка; —јађ, п. оцило, чак MAK, огњило; —е, ватриште, огњиште; кућа; гариште; —јеј, шт. кремен; ипо, +. грејање, курење ; горење; —!ређу, f. ватрогасци; —шеђуштани, m. тасиватра,

_ ватрогасац.

Feuerwerk, n. BaTPomer.

Feuer-zange, f. Mamune, mame; —zeiden, n. (wegen einer Feuer8brunſt), 8uax Barpe; (mittelſt Feuers), знак ватром; —јенд, п. кресиво.

feurig, 2дј. огњен, ватрен, огњевит; (Гебђај ), жесток, жив, срчан, љут, ватрен.

506, +. буквар.

Fiber, f. жилица, кончић, влакно.

Fichte, f. Fichtenbaum, m. јела.

ſichten, adj. jezx0oB; —holz, п. јеловина.

Иеноп, +. измишљотина.

Fieber, n. das falte —, грозница , зимница ; baš Dibiqe —, огањ, врућица, огњица; ђај, 24]. грозничав; —мшђе, +. кина, кора перувијанска; —јфацет, ш. грова.

Fiedel, #. гусле; кладе (казна); —бодеш, m. тудало; —п, у“. п. гудети.

fiedern, ſt. befiedern.

его, ш. сајамник.

Figur, Е. икона, кип, слика, прилика.

figürlich, adj. npenocau; — ady. превосно.

Filial- (Neben), no4pyzun, noóounn; —berein, т. подружница.

filtrir-en, v. a. цедити, процедити; — n. це-

“ ђење; —ја“, шт. цедило; —јеш, ш. цедноник; —ф, п. цедило.

Filz, m. nyer, клобучина; (Кис), тврдица ; (eim betDer Земре!а), укор, карање, пеоваwe; (ein grober Menſch), rpyónjan; —ded>e, f. пустина, пуст.

filzen, v. a. ваљати; (Зегреце дсбел), корити, псовати; — у. п. скомрачити , тврдовати; #9ф —, у. т. замрсити се, заплести се.

503ђиЕ ш. шешир од пусти.

filzig, аај. тврд.

Filzlaus, f. осмероножица, ролац.

Filz- macher, m. nycrap; —tu, u. nyer.

= 492

Fiſchfang

Fimmel, m. клин: чекић.

Пао, 24). коначни; —е, п. свршетак.

Sinanaen, р). финанције. N

Findel-haus, п. находиште; — 1, п. наход,

· находнИк.

fiud-en, у. a. наћи, находити, налазити, намерити, застати: (епњебеп), изнаћи, OTEPHTH; |id) it ettoadi —, приучити се, свићи, привикнути ce: Tan jinbet Чеије, има људи; —erlohn, m. наљежба: —1 20. досетљив; —Иио, |f. Findeffind.

Finger, m. прет; апде — haben, дуге нокте имати, EPACTH; einem auf die — ſehen, пазити на кога; dur die — јеђеп, одбити на дару; ſi< die — berbrennen, опећи се, опарити се; —јепф, m. зубача, рашеши дасtylon; —förmig, adj. претаст: —ђи,, m. напрстак, напршњак; — о, п. стежа, роtentilla anserina ; —ling, т. кесица 32 прет.

fingern, y. a. mmnaTpH, дирати прстима.

Finger-ring, m. прстен, витица, вера, бурма, зећир, —3е1д, ш. fiz. знак, миг.

Fink, m. s3eóa; —enfalf, — enhabihi, m. кратуј; —спиећ, n. мрежа за мале птице; Тек, m. (peralt.) птичар.

- Finne, f. (am Geſicht), 6y6y una ; (am Fiſhe),

nepaje; (bei S<hweinen), myra; (die Spibe eines Berges), BPX.

finnig, adj. бубуљичав, шугав.

finſter, adj. Tamar, мрачан, кошљив; ет —8 Фе, намртођен; —ling, т. мрачњак; nih, + помрчина, тмина, тама, мрак, тамнина; — an der Sonne, am Monde, noxupчање сунца и меседа.

Finte, КЕ. зент.

Fips, |. Naſenſtüber. [трице.

Firlefanz, m. Firlefanzerei, f. 6yAazamrnte,

Firma, 2. фирма, име трговачко, твртка.

Firmament, п. тарђа, тврд (небеска).

ћотрец, —ст, у. а. кризмати, бирмати, миропомазати; —ипа, епа, +. кризмање, кризма, бирма, миропомазање.

Туштеу, ш. леденик, снежник.

ушли, 1. фирнис.

Ђушје, Е врх, пошивач.

З8саг ш. фишкал, адвокат, правдобранитељ; (in Zuſ,) фишкални.

Fiſch, m. pn0a; (in Зиј.) рибљи; —aar, —geier, IN. 0PA0 MODCKI ; — adler, KOCTOKJeP; —aNgel, f. yauna; = behälter, m. 6apxa; —brut, +. рибићи.

fiſchen, у. а. рибати, ловити, хватати рибу.

ſiſchenzen, у. n. ударати на рибу. _

Fiſcher, m. рибар; (ш Зи), рибарски ; —!, + рибарство, — garn, —nb, n. мрежа, лрећа, грно; —ш, È. puGapxa: —tabn, m. uyH, Óapxa; —ving, m. рибарски прcren (y naue); —\<ifff, n. рибарица; —|еhen, n. игра рибарска.

Fiſch-fang, m. pn6ame, ловиште, риболов; floſſe, +. nepaje; —gabel, f. oCTI, OCTBe ; gräle, ſ. Gräte; —hülter, а. рибљаљ; —ђатеп, Ih. MepeaoB; —händler, m. puGap; —hörner, pl. та. рибља трава, балук, балукат; — ојјеп, 1. барка; — 1бост, m. aaa, jecka; — Teim, m. |. Hauſenblaſe; —uiarkt, m.pu6xa nujana;—mil><,