Речник српскога и немачкога језика, стр. 132

Fliegenbrut

Fliegenbrut, f. yT5yBaK.

Fliegen-garn , —neß, n. комарник ; —gift, pulver, n. мухомор; — арре, — авфђе, #. мухарник; —јфибррет, ш. мухоловац : јат, за. мухомор; —јеш, т. мухомор; —untatl, m. Myxoceprna.

fliehen, y. n. бежати, бегати, побегнути, побећи, утећи; зи elem —, yrehm ce; babin —, пролазити , летети; — у. а. клонити се, уклањати се; —0, adj. бежан, побегљив.

с Пеје, +. плоча.

Fließ, n. руно.

fließ-en, y. n. тећи, протицати; ILY PHTE ; 10nur; (|d)melyen), romi ce, pacronmrm ce, 0TOINTE ce; (daherfließen, baberfommoetn), AOлазити, извирати; (а!8 Papier), npobónjars; dieſe Kerzen —, 0Be свеће клапе; —етпр, 24). течан, жидак; —endes Waſſer, BOlaa Teкућа; —endes Gold, 31a7T0 растопљено ; (von Schreibart), zak; — papier, . Löſchpapier.

Fliete, f. бацкавица за пуштање крви коњу,

flimmern, у. п. даклити се, трептети, светAHTH CO.

flink, adj. лак, латан, брз, хитар, окретан.

Flinte, #. пушка, влинта, шица, шешана.

Flinten-kolbe, f. кундак ; — де, f. rane, nyрак, зрно, пушчано зрно; — lauf, m. napaтун, повијуша, цев пушчана; —ја фор, п. 0TAB, чарак, чакмак; – | фиј, т. хитац; jd)ibe, m. мушкатир; —јетт, ш. кремен.

fliſpern, fliſtern, v. a. & n. шаптати, шапутати.

Flitter, m. & f. Flitterchen, n. TnTpenka, шљоKA; —gold, n. Bapak, ROBaD, Tenej, KA000дан; — от, ш. 0, п. тетреике.

јеси, у. п. трептети, трепетати.

Flitter-ſand, шп. песак сјајни; —{loat, m. ypec лажни; —!0офђеп, р1. прво време иза венчања.

Flißz-bogen, m. лук; —рјен, ш. стрела.

7060 фе, #. пухор.

Flo>e, f. Floden, m. Flö>chen , n. npan, прамен, кунадра. [мењу.

Побеп, у. а. кунадрати; — 7. а. падати у пра-

floctiht, flodig, adj. праменаст.

Flockſeide, f. #. Floretſeide.

Floh, m. буха. }

јбђеп, у. а. тражити, хватати бухе.

2тођеаце, п. бухача, бушина.

Flohſtih, m. 6yxojeanna, мртвачина.

Flor, m. 1,8e7T; BATEA; RONIDeHa, B60; —Dinbe, +. поша, вео,

Floret, n. рапир; —јефе, Т. кентенар.

08, n. добре, Е сплав, повлака, пловац, сплата. ођеп, Ер. пера у рибе. ößen, v. a. Holz —, плавити дрва.

Floß-feder , +. nepo y pube; —holhz, n. Apma сплављена.

Flößung, # плављење (дрва).

Flöte, |. флаута; свирка, свирала, свирајка, дудук, сопилка, фрула.

еп, у. п. свирати у флауту, у фрулу, дудукати; — деђеп, утећи, отићи испод жита; пропасти.

Flöten-ſpieler, m. флауташ, свирач; —јЕ, п. карабље; —те, п, —300, m. игра од флаута, (у оргуља). 1

_ 0 —

Fohlen

flott, adj, — ſein, пливати, пловити; чист бити; — werden, запловити ; — тафеп, кренути на воду; — !ебеп, живети весело. y

Flotte, f. Þ10Ta, бродовље.

Flöß, m. (im Bergwerke), pera; (Flux im Hauſe), AB0P, NPHABOPJC, TPem; — gebirge, n. планина FA BPCTC; —weiſe, adv. врста по врсту.

515, п. клетва, уклетва, проклетство, пеовка, проклетиња ; —! харам! —- (т. Зи), клетвени ; —бујеј, т. клетвена књига ; еп, у. п. клети, проклети; псовати; —ет, m. псовач.

Flucht, f. 6er, Gezan, бегство; ме — nehmen, егдте еп, побегнути, бегати, бежати; тп 5је — јфоадеп, појурити, погнати, повијати, потерати, растерати; ((8е), хитња; (Фрје(хошт), простор.

И фЕет, у. а. спасти, избавити; 115 -—, утећи, убећи, пребећи; прибећи, утећи се; —1g, adj. y бегству; (\<nell vergehend), uecrazan; (leiht, \<nell), Gps, хитар, 12K, 12rau; (in der Chemie), zeryb; (ſei<hſinnig), Beтрењаст, непостојан ; — !оегђеп, побегнути, утећи; — аду. узгред, мимогред, брзо, хитно, хитимице, летимично ; —т9е, 5. хитрина, брзина, несталност; — 9, т. бетунац, ускок, пребег.

1уШшрет, 1. скок (у воденици).

ид, ш. лет, полет; летење, полетање ; за aer; ein — Vögel, jaro; ein — Bienen, poj; —б а, п. летилист.

Flügel, m. KPu10, Kpezyr; (einer Thür), BparTнице; клавир, гласовир; осе — hängen lafſen, туговати; —аојијане, шп. побочник таборски; —тштапи, т. врстиглава; —рјег , N. коњ крилат; —10015, п. летуште, живина.

1899е, 24]. ећт —х Зоде, полетар, полетарац.

Flug-loh, n. лето; —ште , п. паспаљ.

flugs, adv. одмах, таки, с места.

Flug-ſand , m. nez, necak ;RHBH ; —|d)tift, f. брошура.

Flux, Е рудина, пољана, равнина, раван; поље, њива; потес; улица ; трем; (шп Зиј.), пољски; —биф, п. попис њива ; —ђег, т. —јфиИће, ш. пољар, пољак, субаша; —јеш, п. међаш.

Fluß, m. (das Fließen), rox ; (ein Strom), noток, река ; (Ма ђе), назеб, назеба, нахлада. (ђаз Ффитеђел), растапање, топљење; —багбе, ш. мрена, cyprinus barbus; —bett, л. корито; —00у9, ш. гргеч; —{i|d), m. pn68, речна; —(Јо!, п. песак златни; –сеђб, т. поточар, црни рак.

#1109, 24). жидак; растопљен; —штафеп, наредити да се што исплати; —е, |. житкост, течност; (Фај , осока.

Flußpferd , n. |. Nilpferd; —ſ<hi} , n. тумбас, aha; —waſſer, n. текућа вода.

Fluth, f. слека, плима; потоп, поплава; (1 бег — бол Зејфајеп, у навали од посла; bič оифеп, 21. валови, таласи; —bett, \. Flußбек —зец, Е плима, слека.

ode, —|eqe{, п. тринкет; —шај, ш. први јарбуо.

Fohlen, \. Füllen,