Речник српскога и немачкога језика, стр. 134

fortpaden

fortpa>en, |id), Y. T. торњати се, шикати се, кинути.

fortpflanz-en, у“. а. пресадити, расплодити, умножити; auf Femauden ебоа8 —, пренети што на кога; —ипу, К расплод, пресад, умножење.

fortreden, у. а. говорити даље, непрестано. !

Fortreiſe, f. одлазак, полазак; —1, V. n. OTHћи, поћи, отпутовати.

јоткешШи, т. а. повући, тргнути; #8 — [ајјеп, занети се, завести се. 7

fortreiten, у. n. одјахати, јахати.

fortrolſlen, v а. ваљати: — Y. n. ваљати, 16, у. т. ваљати се.

fortrüden, y. a. одмакнути, помакнути, уклонити; — у. п. напредовати.

fortrudern, у. 0. одвеслати.

Тот фаеп, х. а. однети, уклонити; макпути, кренути, отправити ; —џипд, +. отправљење, уклањање.

fortſhi>en, y. а. отправити, отпустити, послати,

fortſhieben, v. a. одмакнути, помакнути, отурати. fort{d)leid)en, #95, у. г. крадом отићи, украсти се, отићи испод жита, очистити чуства.

fortſchlafen, у. п. спавати, непробудити се.

fortſhleppen, у. з. одвући ; 16 —, животарити, прехранити се..

fortſchreiben, v. a. писати даље.

fortſchreit-en, v. n. pampeaAonamm, ићи даље; D, adj. напредан; —ицпа, #. напредовање.

Fortſchritt, а. напредак, напредовање; —е, пафеп, напредовати.

fortſhwimmen, v. n. отпливати, пливати ; тип bem иђе —, плавити се.

fortſegeln, y. n. једрити, одједрити.

{ovtjenben, \. fortſchi>en.

fortſelz-en, y. a. IÞO01YKUTH, HACTABHTH; —Ung, +. продужење, настагљање, наставак.

fortſpielen, у. п. играти даље, без престанка.

fortſtoßen, у. а. шорати, турати, отиснути, отурити; das Schif} mittelſt der Fährſtange —, ШТИЧИТИ.

forttragen, у. а. престанка.

forttreiben, v. a. oreparn ; ein Geſchäft —, наставити посао и даље.

fortwachſen, y. а. расти.

fortwähr-en, у. п трајати, подржати; —end, adj. непрестан ; — еп, аду. једнако, непрестано, без престанка.

fortwälzen, y. а. одваљати, ваљати.

fortwwandern, v. n. отићи, ићи, путовати.

fortweiſen, у. а. отерати, отпратити.

јогоо еп, у. п. хтети отићи,

fortwurzeln, у. п. укорењивати се, укоренити се.

fortziehen, У. а. одвући, потегнути, вући, потезати; — у. n. одселити, преселити се, отићи, ићи даље.

Fortzug, m. одлазак, полазак, сеоба, сељење.

Fourag-e, # пића; —еп, у. а. набављати храну.

Fracht, f. терет, товар, воз; (бег Тоби), кирија, бродарина, возарина; (тт Buf.) возни; кириџијски) —ујеј т. подвозни, товарни,

однети, понети, носити (без

== 196

Frerbrlef

возни лист; —еп, YV. a. послати, отправити (на коли, на Ópoay); —fahrer, m. Frächter, турмар, возар; — дет, п. кирија, бродарина; — ди, п. товар, терет; —Г0ђи, ш. возарина; —mäfler, m. возни отправљач; — [if n. Teретна zaha;—wagen, m. TapHHLe, TaPH2A E028.

Fra>, ш. фрак.

7Fractur, —ј ЋЕ, #. писмо готеко дебело.

Frag-e, Е питање; ствар; —еп, у. a. питати; ih аде 11968 расла, нехајем зато; ештеп um Rath —, световати се с ким; пас) шет fragen Sie? Kora rTpazure? —epuntt, m. —еј А, п. питање; —ег, т. питал; —eweiſe, аду. питајући, с питањем и одговором; —ezeihen, п. знак питања.

Fragment, n. одломак, уломак, комад.

Fraißen, +. рт. врас, детиње.

ап-со, аду. плаћено; — еп, у. а. платити поштарину. :

Franſe, +. ројта, реса.

Franz-band, m. вез француски; —башш, |. Zwergbaum; —branntwein, ш. ракија француска. FranziScaner, т. францишкан, малобраћанин.

Franzoſenholz, m. гвајак, дрво свето.

Franzwein, IN. BHHO француско.

Fraß, m. (in Фпофел), црвоточ (у кости); (Futter), xpna, xpana.

Frater m. фратар, пратар.

"108, M. дериште.

Sabe, 1. лудорија, будалаштина ; —п тпафеп, лудовати, будалити ; —еп ега еп, збијати шале; —епдејфЕ п. ругоба ; —епђај, 24]. смешан, нескладан, нагрдан.

Frau, 2 (Фђејрац), жена, супруга; женска, женска глава; господарица, газдарица; тоспођа, госпа.

Frauenblatt, n. Raaomep, balsamita vulgaris,

Frauen-bruder, m. mypak, mypa; —{teunb m. megHap, m%eHapom; —Daat, m. FOCHHH BJAC; —tleib, n. CyRMa.; —llotert, |. Угоплеи ојег, —|d)neibetv, ш. кројач женски; — |d}i{|ter; m. ципелар женски; —ј]фрејет, . сваст, свастика ; —б5еице, рт. жене, женске главе; —зЗреујоп, Е женско, женскиње, женска глаBa; —ſtrumpf, ш. бечва, женске доколенице; —(ад, т. госпођа, госпојина ; —zimmer n. жена, женско, женска глава.

Fräulein , п. госпођица, госпојче; —ſtift, n. женско васпиталиште.

ге, 24). безобразан, безочан, дрзовит, продрзљив, бесраман ; —ђен, 7. безобразност, двзовитост, бесрамност, безочност, продрз= JBHBOCT,

Fregatte, f. Þperara.

Ћеј, 24ј. слободан, вољан, прост, ослобођен, избављен; разуздан, смео; отворен, искрен, истинит; боп —сп ОШ еп, од своје воље; ein —er Plabß , место непопуњено, упражњено; — аау. слободно, просто, независно, 110 B01; —bataillon, n. баталиун добровољачки. Frei-brief, m. повластица, привилегија; bilqev, ш. грађанин града слободнога; corps , п. врајкор, врајкорија, слободњачка, добровољачка, чета.