Речник српскога и немачкога језика, стр. 135

Freidenker

Freidenker, m. cx0604BaKk; —iſ<h, 24). едободЊачки. freieigen, 24). свој, слободан.

frei-en, v. n. (um ein Mädchen), npocnrs, запросити; (heiratheu), ozeFarE ce, ygera; fig. um епраз — , ићи за чим , тражити што; —ет, т. просилац, просац; —, ш. рт. (der (бијдеп #15), воловодница ; —есгет, +. просидба; —јађуила, (Мег .), преглед.

Freifrau, (Freiherrin), f. Gapognma.

freiqeDig, adj. податан, податљив, дарежљив; — 4, 1. дарежљивост.

Frei-geiſt, m. —geiſterei, +. 5. Freidenker; —geld, N. MPTBAPHHA; —gerinne, п. логов на гату у воденици; —ди%, п. добро привилегисано, властеоско; —ђајеп, т. лука слободна; — halten, у. а. трошити, плаћати за кога.

беен, #. слобода. допуштење, независност, слобоштина ; ( хегане), уточиште; (Фет #97ен), смелост; 5 die — nehmen , усудити се, услободити се.

Freiheitsbrief, |. Freibrief.

freiheraus, adr. слободно, без устезања.

Freiherr, m. 6apon; —li<, adj. баронски.

freilaſſen, у. а. отпустити, пустити, одрешити, ослободити, дати слободу; пустити на вољу ; —ипиа, + ослобођење , слобода, допуштење. freili<, adv. да, дакако, то се зна, него не.

{retmad)=en, 7. а. ослободити, избавити, спасти, одрешити ; —ипа, +. ослобођење, избављење. Syreimaurer, ш. зидар слободни; —ест, +. зидарство слободно.

freimüthig , adj. слободан, отворен, искрен: —eit, У. искреност, отвореност.

Frei-partei, f. ј. —сотра; —јаф, ш. слободњак; —јфие, Е школа бесплатна ; —јфиђе, ш. добар стрелац: —јпп, ш. слободоумље , слободоумност.

f{rei|bredj=em, Y. 2. ослободити; —ung, È. ослобођење, тестир.

тераса, ш. република; —{labt, #. варош, град елободни; —4{idtte, #. уточиште; ſtehen , y. п. бити на вољу; —(е еп, у. 2. (einen Bau), осамити, усамити; es einem —, пустити, дати на вољу.

Fret-ftunde, 7. време одмора, покоја; ит DEN -- п, приликом; —tag, m. петак; —# 9, т. храна без плаће; —!регбег, т. просац, пролилац, проводгтија; — werbung, +. просидба.

freiwillig, 24ј. добровољан, својевољан, самовољан; — аду. добровољно, самовољно, од своје воље; —ет, ш. добровољац, самовољац; —[е1 7. добра воља, добровољност; —wohnung, f. бесилатан стан.

fremd, adj. (ausländiſ<), crparcey , туђовемски, иностран, стран, туђ; (unbefaunt), neпознат; (је аш), чудан, необичан.

frembartiq, 24). разнородан, необичан , туђ; —Р +. разнородност, необичност.

Fremoe, +. туђина,, туђинство. ;

Fremd-e, —ling, ш. туђинац, туђин, иностранад, туђоземац, јабанац.

Freßbegierde, +. прождрљивост.

бтеје, 5. тубица.

— 127 —

Friſirkamm

freſſen, v. а. ждерати; гумати ; (beißen), u8тристи, прогристи, проједати , — M. ждерање, прождирало, јело.

Freſſer, m. ждера, ждеравац, прождрљивац, — ei, 1. ждерање.

Freß-fieber, n. —krankheit, f. |. Heißhunger; gierig, \. gefräßig; —trog, m. Baz0OB, KOPHTO,

Frettchen, Frett, n. Frette, f. 1acnua.

Freude, È. BCCEABEe, 0ÓPaA10BAPEC, радост, милина.

Freuden-feſt, n. Bece.æe, aa paaocTn; —geſrei,

n. клицање, фиска; —leer, а24ј. нерадостан; —естге, #. нерадост ; —[08, :4). невесео, тужан ; —тафеп, и. блудница; —

mahl, n. част, собет, гозба, весеље; —те16ф, adj. радостан, весео; —( теу, ш. прзница.

шеђиу, 24). весео, радостан; —ГеН, +. весеље, радост.

freuen, Y. a. веселити, милити се; — ſi У. 7. веселити се, радовати се.

Зец, ш. пријатељ, јаран, пријак, пријан; —in, f. пријатељица , прија; —0%), 24]. пријатан, мио, пријазан , угодан, уљудан; — lichfeit, f npujasBocrT, пријатност, уљудност; —јбај, # пријатељство; —јфајс 1, adj. пријатељски, својски.

Frevel, ш. грех, злочинство, грехота; (ге ђе), безобразност, бестидност; (Зегшедел“ ђе), дрзовитост; (пп ђе дел Фафеп), оскар њење ; (Gewaltthätigfeil), насиље; —ег, m. грешник, зликовац, безаконик; — haft, freрепе ф, 24ј. дрзовит, дрзак, опак; —п, У. D. грешити; — ва, +. злочинство, опачина.

Frevler, #. Freveler.

Friede, Frieden, m. мир, покој, спокојство, умир; —ј еп, мирити ; —штафеп, мирити ce; in — dahin |{aDtem , упокојити се.

Friedens-bote, m. BecrHHR Mnpa, aubeo MWDa; —Drud), m. MMpOJAOMGTBO; —LPtitd}ig , adj. мироломан ; —јиј , п. стање мира; —де“ 119Е, п. примиритељни суд; —гфег, m. примиритељни судац; —ја 8, ш. мир; ет, т. посредник, миритељ, помиритељ, мироков, миротворац;, — ſtiftung, f. f. Friebenš{d)[uB; —{|tbter, m. npannma,

frtep-ferfig, —1lid), —Пебело, —јаш, 243, миран, тих, кротак, мирољубив ; —јесоке, јаше [еф Т. мирноћа, кротост. i

frieren, Y. n. Bencmm; (qe{tiečtem), Mpsnymm, 58, мрзнути; пи ф лег, зима ми је.

Fries, m. фриз,

Frieſel, n. аспа,

frijd), f. xaa,aonur, свеж, скорашњи, хладан; нов, други, чист, малопрешњи, пресан, сиров; хитар, окретан, одморан. здрав, весео, свеж; —ес8 Убајјет, малопрешњица.

Friſche, Е. свежина, хладовина.

–јфеп, у. а. хладити, расхладитн, освежити; (bei ben ЗАдеси), очистити nce; (von Metallen), претопити, претапати ; — у. п. опрасити се.

Friſchling, m. npace auzje.

Friſchoſen, m. пећ за претапање.

Friſeur, m, кудравичар.

frifiren, v. a. чешљати, рудити, плести, кудравити косу.

wyii:famm, m, wemam ретки,