Речник српскога и немачкога језика, стр. 136

Friſt

Friſt, f. Bpeme, pox ; in Jahres —, до године, за годину дана.

friſten, %. a. дати времена, рока; (ашјттебен), одгодити; баз Чебеп —, животарити, продужити живот.

Friſtverlegung, + одгођење рока.

froh, adj. весео, радостан, добре воље; werden, развеселити се; —јеш, радовати се, веселити се; ſeines Vermögens niht werden, HCYÆHBATH CBOJHX добара.

fröhlich, adj. Beceo; —feit, f. Beceæe, радост.

frohloden, у. п. радовати се, клицати од весеља; —, п. клицање, радосно весеље, радост.

Frohn, ш. пандур; —а ои, ш. одтар велики; — бен, ј. Frohne; —avrbeiter, m. pavorap,

— poónjam; = bar, =pfli<tig, adj. работи подBPYBYT; — bauer, ш. робијаш, работник; —е, f. —dienſt, т. работа, робија, тлака, кулук; (Вегојеђеле), руднички десетак; –- егnes Kloſterbauers , naBkbeunja ; (in Zuſamm.) роботни.

frohn-en, ſröhnen, v. п. тлачити, кулуковати, беглучити, рабити, радити од робије; ег пеш —, бесплатно коме радити; беп VHiijten — , пустити узду пожудама ; —су, ш. робијаш, роботник.

Frohn-faſten , f. kBarpe ; — feſte, Е. тамница ; — frei, adj. npocr 0a pavore; —fuhre, f. paбота с коли; —део, п. —3118, m. работа, тлака, у новцу.

Frohuleichnamsfeſt , n.

Frohuvogt, m. nmnau.

Frohſinn, m. mokoj, MHp Aymenag, ведра душа.

fromm, adj. noóoxaH , CMepaH , OaaroMacTHB, богољубан; KPOTAK, THX, MHpaH; —6C Rinder, добра деца; еш —сг дет, господин добар, милостив; —е Чедаке, —е Stiftungen , 8aдужбине. Frömmelei, т. лицемерство.

пбиите, у. п. градити се свет.

frommen, v. n. користита, користан бити.

Frömmigkeit, Е. побожност, богољубност.

Frömmling , Frömmler , m. лицемерац, богомољадц. Fronte, f. лице, чедо.

Froſch, m. æaóa ; (Geſchwulſt unter der Zunge der Menſchen , Pferde und des RNindviehes), жаба, жабица; (ош теле боден), шарафић, видица на гудалу.

Froſch- (in Ви), жабљи ; —[афе, —рј ве, f. жабњак, жабљак: —(016), n. жабљак, јаја жабја.

Fröſchlein, n. xa6una, maOnh.

Froſch-mänucheu , n. xavan,; —wurm, m. æaбић, дивљи сомић.

Доје, ш. мраз, смрзао, годомразица , зима; — беше, #. рујба, буганац.

–објет, у. п. јежити се од зиме; шеф fröſtelt, зима, ми је.

froſtig , adj. o08e6a0; —e Begegnung, хладан дочек; —с8 Beug, пиштарија, трице; аду. — ешрјалдеп, хладно дочекати.

Fröſtler, “Fröſtling, m. cup31a.

Frucht , f. poa, 1104; (Baum— ), voke; (Feld —), Æu70 ; —bringen , poauTu; um die bringen , jazoBuTau ; Friichte (Nußnießungen),

телово, брашанчево.

— 128 —

Fug

ужитци; —ваиде, п. пулпа, пупољак: —balg, I. љуска; —баг, adj. плодан, родан, родљив; —е5 Fahr, берићетна, сита година; баткеи, #. плодност, родност; —бошт, m2. воћка ; —boden, m. житница, хамбар; bringend, —tragend, 24ј. плодан, родан, плоA0H0CAB; —tragend anlegen eine бише, дати новце на камате.

fruchten, y. n. користити, плод давати.

Frucht-gehäuſe, n. amara (у ботаници): депиј, ш. уживање, ужитак ; —ђапђеј, m. трговина житна; —ђалојег, m. житар; händlerin, +. житарка ; —ђоги, п. рог обилатности ; — појре, Т. ј. Пупфеанде; —108, 2d). неплодан, некористан, залудан; — adr, залуду, заман; —[ојдкен, +. залудност; mangel, m. неродица ; —!евег, ш. ужива-

“ zan; —nießung , f. f. Fruhtgenuß ; —ге ђе thum, m. poauEa; —ſpevrre, f. 3a0paHa FBOза и HBBOBQ, mHra; —{lid,n. Bohe: —!Dll{e, +. матак (у ботаници).

#15, 24). рани, јутарњи; — аду. рано , зарано; ђешје —, јутрос; — ацјјеђеп, ранити, поранити, уранити; —4u||feDet, m. ранилац, раноранилац; — aufbre<hen, подранити, поранити, уранити ; — tommen, AOранити; —арје, т. јабука рана; —Бип, f. крушка рана ; —е, %. jyTpo; in aller —, y зору, зором.

Früh-gebet, n. ј. Morgengebet; —getreid, n. ja= рица; —јађу, n. пролеће, прамалеће, премалеће; dieſes —, пролетос; — тјфе, f. pa= ница, ранка.

Frühling, n. пролеће; —а00113, ш. гороцвет, тороцвеће; —депи је, т. боражђе, боражина, паколеч, —шиштеу, n. р1. рани јагањци; —83е1, # пролеће.

Усђшеве, #. јутрења, рана миса, зорница.

{rüh Morgens, аду. зором, рано.

früh-reif, adj. pau; јао, %. пролетњи усев, рани; --јоште, # сунце јутарње.

Frühſtü>, n. ручак, доручак ; —en, у. а. руTATI, доручковати,

Frühſtunde, fL. јутро, рано.

frühzeitig, adj. pany; — adv. pato; zu —, 1pe времена, прерано.

и 5, 1. лисица, Лија; лисац, Лис, лиј; (бег Balg), ancnunna; (ein Pferd), puha ; (auf dem Billard), csuwa ; ein alter, ſ{<lauer —, cTrapx ane; deu — mitbringen, xpacra pyze; (ein Dukaten), ayxkar; nexus ; (ein neu angefommener Student auf Univerſitäten), nos hax; balg, m. zncuinna; —bau, m. |. Fuchslo ; —eiſen, n. гвожђа за лисице; —1 0, а4ј. риђ; смрдећи на лисицу.

Fuchs-loh, n. —höhle, f. jama лисичја ; —ређу, m. лисичина; ћурак са первазом од лисичине: —г0в), 24). риђ; —јфиштет, m. jarps.

jud)S|d)ioidi-eu, у. п. лисичити, улагивати се; — eveil, ff. улагивање, лисичење.

Fuchtel, f. nazxom, caó.za; die — geben, пшљош штимице, сабљом ударати; —1п, YV. а. пљоштимице ударати; ſih mit einander herunt —, чупати се.

Fuder, n. B03.

Fug, m. право, правица, разлог, власт A0-