Речник српскога и немачкога језика, стр. 138

Sara

Furz, m. npAam, IPJez.

Fuſel, m. датока.

Fuſſeltier, m. пешак, пешад ; —еп, у. а. стрељати, мушкетати.

FUß, m. Hora; стопала, стопало; (ош Фиш рје), приглавак; обесе —, штула; 30 —, пешице, пеше, пешке; аиј оеш —, устопце, устопице , узастопце; аиј freiem —, y слободи; ацј Пи фидеш —, у бегетву; (ав), croma,: — eines Berges, подгорје; — ешег Фаше, подножје; —бБар, п. парење ногу; —бђаЏеп, т. дебело месо испод прстију на нози; —бједе, f. прегибало , —бан, п. табан; —бођеп, ш. под, патос; —боје, ш. сахија, књигоноша;, —бтен, п. долња страна од постеље; —еђеп, п. путо, букагије.

fußen, y. n. стојати; аиј ећраб —, ослањати се на што, уздати се у што.

туивејац, т. ебпеп — Тип, пасти ничице пред ким; —[ ИП, 24ј. клечећи, понизни; — аду. клечећки, CcMepHo ; — feſſel, f. nyTo; —gänger, In. пешак, пешад; —дејец, п, подножје; — git, + ногобоља; — ов, ш. клечка ; fnet, m. пешак; —рјађ, |. Fußſteig. ВИпд, ш. приглавак. uß-punkt, m. Baa0p; —\ad, ш. обојак; \<hemmel, m. —Ббат, + подлога, подножје; —јобе, Е. поплат, табан; — арјеп, т. стопа,

— 130 —

Gang

TPar ; —fteig, m. стаза, ногоступ, путања; —14. m. cuoHa; —tritt, m. корак, стопа, траг; —tud, n. oóojax; —volf, N. TEITaaHja, neman ; —wert, n. обућа ; —зеђе, #. прст од ноге; бе дође —, палац од ноге.

Futter, n. (Шпегршег), потплата , подуплата, постава; (Зеђјинет), керма, пића, надо, паша: flüſſiges —, #anoj, meha; (Futteral, Scheibe), Ropnme, HO:gHHma; 3eDn 2Očeilen im einem — maden, с једним оброком десет миља превалити.

Futteral, n. KOPHLEe.

Futter-banuk , f. \. Häcſelbank; —geld , n. трошак за крму; —gras, n. Iama; —hemd, n. кошуљица торња; —јајеп, т. зобница; flinge, f. нож за сечку; —!епрано, # постава, платно за поставу.

füttern, у. а. (Шефег), потплатити , подуплатити, поставити ; (оаз 5%еђ), хравити, крмити, нахранити, угојити, зобити, назобити; напитати; товити; залагати.

Зинеспев, п. кош; —ја, ш. зобница; —јф пе der, ш. сечкар; —јаоћиде, # решето.

Fütterung, Е. храњење, крмљење, зобљење; храна, крма; постављање ; постава ; (от Фашијане!), стеља.

Futterzeug, n. постава.

O.

(дабе, #. дар, принос, дарило, поклон ; милостиња ; дарак ; (га штдабе), способност,

дар.

Gabel, 6. виле; вилице; виљушка; —апеу, m. сидро треће; скоба, скобла, споја; —ве1ф јег, + рукунице; —( спид, adj. рачваст; — holz, n. соха, рачве; —19, |. дабе бело; —рјего, п. таљигаш ; - vagen, m. таљиге.

gađern, у. п. кокотати, раколити се.

gaff-en, у. п. блејати, зјати; —ет, ш. зјало.

(даде, +. плата, плаћа.

дађлен, у. п. зевати, зевнути; —, п. зевање, зехавица, зех.

DD +. зехавица.

(9 узе, Е. квасац; —еп, y. n. закухавати се, узбунити се; ускиснути; (оош Weine), Bpeти: е8 да: нешто се Kyxa; —ung, +. ускисавање; врење; —ипдЗзииеј, п. квасад.

Galan, т. удварач.

galant, adj. учтив, услужан; ое —е Welt, депи свет.

(фајалехе , #. талантерија , учтивост, уљудHOCT; —degen, ш. шпада кратка; —!оаате, +. роба за китњу.

Galeere, f. raanja.

Galgen, m. vemaza; —dieb, m. oßememak; friſt, f. Kparax Pok, ma0 BPemena; —ſchelm, m. —ſtri>, —vogel, #. Galgendieb.

Galimatias, n. бенетање, које нема ни главе ни репа.

(allapjel, шп. шишка, шишарица, шишарка, бабушка.

баце, #. жуч; јед, срчба, љутина; бе — Тиј ihm über, jeau се; (Уаштф), трулост, гњилост; реп у звери.

дакеп, у. а. стројити шишкама; ејтеп 276) —, вадити жуч из рибе; — т. п. пишати (за звер).

(Ваши, #. жућаница, жутица, колера; 1969, 24). жугичав; (0: ф), на крај срца.

Gallerie, f. razepuja.

gallicht, adj. 0ÆyTeH, ToPpak.

(даЏеге, #. дрхталице, питије, паче , хладетина. Gallinſect, n. шишкарица.

Gallione, f. raxny8, каљун.

Galloſchen, pl. f, ka aue, цокље.

Galmei, ш. каламина (врста руде).

Galopp, m. cxok ; in — reiten, —iren, Y. n. колачки јахати, TPIATH; —d, adv. y3aTPEIILE. Gamaſcheu, pl. Е чарапе, доколенице.

(бану, п. ход; (Фиш фул), пролаз; (За), пут; (и ешеш. Фашје), ходник; (пи Зегдбац), жица, жила; (ооп Фређел), донос; (бени Дец зпафел), преледица; ei den Schuittern).