Речник српскога и немачкога језика
abgähren
— о. Schafen u. Ziegen, 1n6yk; — beim Tode des Familienvaters, prBHHa, ; — an ben PfarYet, (MD. abgähren, у. п. преврети, кипети. Abgang, m. полазак, поход, одлазак ; продаја, прођа; губитак, недостатак; 903 Ифег —, нестадак , несташа , несташица ; — (Abtretung), уступљење , — ешез (Зубеп, кад нема наследника; — der Yeibesfru<t, пометање : — аиз Мејет Хебеп, емрт ; al ved)tlid)er УВешеђе, што нема правних доказа; 0 — јопитеп, губити цену, пропадати. abgängig, adj. мањкајућ. abgängli<h, 24ј. добре продаје, пролазан. abgärben , Y. a. стројити; 6. лупати, бити, излупати, избити. abgeben, у. а. изручити, предавати, предати; плаћати, платити даћу; ештеп Вашиот, трговати; fih mit etwas — , занимати се, забављати се чиме; es tuird etivas —, биhe ra; 18 11 етет —, дружити се, мешати се, слизати се, друговати с киме; ein Венди, сведочити ; — činen 9(nšiprid), изрећи пресуду; — ете Фу ин, изјаснити се, очитовати се. abgebrannt , adj. m3ropeo, nonazen; ein —er, погорелац. abgedroſchen, adj. oBpmen, oMaahen; fig. crapo, отрцано, познато. abge{dumt, adj. опењен ; #95. превејан, лукав. абдеђел, у. п. одлазити, отићи ; укрцати се; узмицати, узмакнути ; нестати, премањкати, премаћи се, недостајати; удалити ce: пролазити, проћи (од робе итд.); пи Tode — , умрети, преминути, преставити се; bom 9пије—, иступити из службе; ооп feiner Forderung — , 0apebn ce cBojer исKaa ; von ſeiner Meiuung —, 04ycrari 04 MHCAH ; — von ſeinem Уефе, одрећи се свота, права ; — (ајјеп, отправити , послати; испустити, нерачунати; 8 деђе ihm nidts аб, добро му je; es wird niht ohue Streit —, не ће бити, не ће проћи без свађе. abgeigen, \. abfiedeln. абдетВебт, у. а. бичевати, шпбати. abgeizen, у. а. ј. абрахен. абдефеп, у. n. ожугити. abgelebt, adj. crap, матор; 2. истрошен. abgeleg-en , adj. забитан, скровит, снеруке; —су УЧејп, старо вино; —ђе, # удаљеност, даљина, далечина, скровитост. abgemattet, adj. трудан, утруђен, уморан. abgeneigt, 243. противан ; непријатељ ; —ђен, f. непријатељство, ненаклоност. абдепи ве, 24). изношен, издеран, подеран. ЗГбдеотопеје, т. одасланик, посланик, поклиса/. abgeredeter Maßen , аду. по договору. абдестођеее, 24). привикнут, научен. abgeſagt, adj. ein abgeſagter ето, очит, отво_рен, јаван непријатељ. | Abgeſandt-e, m. \. Abgeorduete. abgeſchieden, adj. pasayuew, pasApy;ReH , yca_MJeH: —t Ooe{en, nokojHe ayue; —heit, f, _CAMOha, BAGHTHOCT. abgeſchliffen, 2дј. углађен ; 52. уљудан.
абђафет
abgeſ<ma>t, adj. неслан, бљутав; —ђег, Е. бљутавост ; а. будалаштина, глупост. abgewinnen , у. a. einem etwas — , добивати, добити што од Kora; Dem Feinde eine Schlacht —, надвладати, победити непри-
jareza; einem den Vorſprung —, претећи, претицати Koza; einer Sache Geſ<hma> —, заволети што.
абдетобби-еп, у. а. одучити ; [5) #8005 —, ОДучити се; одвикнути; —ипд, #. одука.
abgezäumt, 24). без узде. [дошав.
abgeyeDtt, 24]. мршав, невољан, нотрошен,
Abgezogenheit, f, 5. Abgeſchiedenheit.
abgieß-en, y. a. одлити, одлевати ; in eine Form —, салити, салевати ; —ung, +. одлевање, салевање.
9(бојатз, ш. отсев, одблеск. |глачати.
або еп, Y. а. гладити, угладити, изгладити, у-
Abglöättung, +. глађење. : |
abgleih-en, Y. а. једначити, изједначити; fg. равнати, сравнати, поравнати, наравнати; Schuld u. огђегиид дедел етапоег —, пребити једно за друго; — ипо, +. једначење, равнање.
абојенел, у. п. омицати се, омакнути се, попуз“ нути, исклизнути, склизати се, поклизнути.
abglitſchen, |. abg{eiten.,
або шипеп, у. п. стињати се, таснути, гасити се.
abglühen, у. а. усијати, усијавати. E
Abgott, m. Ax01, кумир, лажни бог ; 68. (Liebling), aparo, ayma; er macht einen — aus ihm, rzeja га као очи у глави.
9бабЕех, ш. незнабожац —in, f. незнабожида; —е, #. незнабоштво.
1696 ф, 24). незнабожачки; — аду. незнабожачко ; einen — verehren, KOTA IPCK0 MCре штовати, обожавати.
абдхабеп, у. а. копати, откопавати, откопати; опкопати , опкопавати ; ешеп Fluß — , одбити, одбијати воду; епеп Teich —, исушити рибњак. |
abgrämen, ſich, у. т. јадати, гинути од јада, од туге.
abgränz-en, у. а. омеђашити, ограничити , ипо, +. ограничење, омеђашење.
abgraſen, у. a. косити, покосити; сети, пожети ; (абшегоел), пасти, попасти.
abgreifen, у“. а. опипати,; трти, отрхи честим пипањем. E
abgrenzen, У. a. |. abgränzeu. -
З(ботиио, ш. бездно, бездан, пропаст, јаз, по“ пор, бездана, безданица, амбие; au den fithren, ynporacTITE.
abgrünen, v. n, пуштати зеленило.
abgu>en, |. abſehen.
Abguuſt, +. завист, ненавист, злохотност.
абошијао, 29]. ненавидан, злохотан.
абујијел, у. а. отпасати, отпасивати. абдихјеп, у. а. откопчати, отколчавати колан.
Abguß, m. одлевање, предевање , оток ; (де goſſene Figur), cazeB.
abgüten, ſt. abfinden.
абђассеп, у. п. ћелавити, губити длаку; у. а. остругати, гулити длаку.
abha>en, у. а. сећи, отсећи, отсецати , резати, одрезати, осећи, осецати.