Речник српскога и немачкога језика

abflävren —

abfſären, у. а. бистрити, избистрити ; разведрити ; разведрити се, процедити, чистити, OYHCTHTE.

аб ацбеп, у. а. побрати, брати, обрати ; пипати, опипати, требити; ешеп УЧиофен —, глодали, оглодати; ſi —, У. 1. отребити се.

аб ефеп, у. a. одлепити ; — 5. n. одлепљивање. аб еђец, у. а. свући, свлачити.

абепипел, у. 2, откинути (стиском), раставити.

abflettern, y. n. сићи, силазити.

abflopfen , Y. а. смлатити, испрашити; ејеп ђе —, бити , избити, тући, истући кога; ђеп Дафе —, махати; еш У — , ишчибукати. –

abfna{{en, v. a. ele пије, избацити пушку; у. D. пући.

abfnauſern, y. а. искамкати.

abkneipen, у“. а. иштипати, откинути, откидати, уштинути.

abfni>en, у, 2. откидати, откинути, одломити.

абеторјеп, у. а. откопчати.

abfuipfen, Y. a. одрешити, одрешивати.

абјофеп, у. а. кухати, скухати, окухати, варити, одварити, одваривати, сварити, шп, #. кухање.

abkommen, у. n. сићи, саћи, силазити ; vom Wege —, 33bacarn ; (außer Gebrauch kommen) престати ; es hat von etwas abzufommen, mma IPecraTH; v. etivaS—, проћи се чега, оставити се; одуставити што, ећоа8. fomnit аб, пролазијне craje ra; nicht —fönnen, немоћи доћи; роп ешет (ејфефје —, произлазити, происходити од кога ; ап Фубјеи —, слабити.

Abkommen, n. помирење, погодба ; |. Abkunſt.

Abkömmling, m. потомак ; —е, р1. потомство.

abköpfen, у. 2. сећи, резати вршке (од дрвља).

abkoppeln, xy. a. (die Hunde), одрешити, пустити хрте.

аб треш, у. а. издрндати.

abfrabßen, у. а. грепсти, огрепсти.

abkrauen, у. а. одрпати.

abkrie<hen, у. п. милети, одмилети.

абетедеп, у. а. ратом освојити, отети, отимати; снимити : задобити aeo ; eine Strafe —, казну поднети.

abfrißeln, Y. a, надрљати.

abkrimmeln, y. а. измрвити, измрвити се.

abfrümmen, у. а. накривити ; у. т. накривити се; нахерити се.

абешијјен, у. а. лупити, одлупити кору.

abkiihl-en, у“. а. хладити, расхлађивати, прохладити, расхладити, охладити ; —спо, adj. расхлађујућ, хладан ; —јај, п. хладионица/; —шо, + расхлађивање.

abfitnbiq-e, Y. a. разгласити, прогласити, 06јавити ; —шпо, +. оглас, проглас, објављење.

Abkunft, |. poa, колено, племе, подретло ; еше — еђеп, погодити се.

оббозееп, у. а. кратити, ократити, скратити, покраћивати, пократити; (пп Sdreiben), скраћивати, метати титле, титлом писати; einem etwas am ође —, откинути, откидати од плате, von untel — , HOTKpaTHTH, поткраћивати; —ung, f. скраћење , укидање, титла, :

ablegen

abtiüſſen, V. 2. ижљубити.

ablad-en, Ÿ. a. CTOBADHTE, HCTOBAPHTE, PACTOварити, распртити; —ег, т. растоварач; — ung, f. CTOBAPHBABEe, растоваривање, распртивање. 9(бГадег, п. конак; –-ђаеп, ноћити, преноћити, коначити,

обешен, уп. одједрити; дигнути, дизати сидро.

ablangen , “. а. досегнути, дохватити, доку чити, досизати, докучивати.

96 ађ, ш. опроштење ; бо опшепег —, опроштење потпуно; — без Убајјете, испуштање воде; (бег 501, wodur< das Waſſer abgelaſſen wird), jas, japax ; ohne —, без престанка. ablaſſen, у. a. отпустити, спустити, спуштати ; отправити, послати (лист), Зајег —, испустити воду; ben eid) — , пројавити; сеп енраз —, уступити коме што; отп теђе —, спустити, попустити на цени; ђеп УЗеш —, оточити , отакати вино; delt Водеп —, одапети лук; — Y. N. престати; роп сбраз — , одустати ; etwas fahren —, OCTABHTH Ce, IPOhH ce; —Uung, +. спуштање, испуштање (воде), уступање, отакање ; слање (листа): одапињање, престанак.

Ablativ, m. (Фрга фу), аблатив, шести падеж (у словници латинској).

ablatten, v. а. вадити, извадити, повадити жиоке, пречате или летве.

ablauben, \#. abblatten.

ablauern, y. a. вребати, довребати; bie (Đe Тедепђен —, дочекати згоду.

Ablauf, m, оток; — des Fahres, — конац године; — етпег 51Е, истечење рока ; паф eines Monats, након једнога, месеца ; —с0по, т. јажа ; —еп, у. п. отећи, отицати, 0трчати, одићи, отићи, одилазити, одлазити; проћи, пролазити ; den Brief — laſſen, отправити; der Zermin iſt abgelaufen, nyo je pox ; die Uhr iſt abgelaufen , Kcrexao je car; einem бе УЗед —, претећи кога ; [19] die Hörner —, главом о зид ударити ; тог wird das ablaufen? xaxo he T0 проћи 2

ablaugen, у. а. лужити, полужити.

abläugn-en, Y. a. затајати, порицати, порећи, тајити, одрећи се, ударити y бах, некати, заневати, противословити; — baš Anvertraute, noTancary, sarTajaTu ; — die BVerwandſchaft, oapaharxn ce; —ung, f. rajeme, одрицање, порицање, некање, занекање; —штдзео, ш. очистна заклетва.

ablauſchen, #. ablauern.

абјаијеп, у. а. поискати (уши); ешеп ебоаз —, излагати што од кога, измамити, изварати. abläutern, у. а. бистрити, ј. аб селу —ung, +. разбистривање, цеђење.

Ableben, n. смрт.

able>en, у“. а. дизати, полизати, облизати, 00– лизивати, олизати, улизати.

abledern, у. а. дерати, одерати кожу.

ableeren, Vv. а. празнити, испразнити, испражњивати; den Sich — , спремити трпезу.

ableg-en, у. а. снимати, снимити, скидати, скинути; беп Фав — (Вифог.), растуривати,