Речник српскога и немачкога језика, стр. 174
Sains
Maa/Aa aera, Maaao 400a; —{id), 243. млаbag; —{ireid), m. MOMAMWEH MOCAOBH.
Julius, m. јулије, српањ; илијнски месеп, илијинштае.
jung, 24]. млад ; младиков, — шШегђеп, родити Ce; Wieder — Detben, подмладити се: деођиј а! дећђап, што дикла навикла; 106 —шафеп, младити се.
Junge, ш. младић, младенац, дете, дериште; das Kind iſ ein —, мушко je; (Lehrjunge), шегрт, дечко.
Junge, n. ситни.
Jünger, m. ученик.
Уипојех, #. дева, девица, девојка; — Haaren, мачков брк, nuigella vulgaris; —1id) |. jumng= fräulich.
Jungfern-honig, m. nner мед, равак:; —glas, |. Marienglas, —fkind, n. копиле, копилан; —flofter, n. манастир женски; —Е оф m, женар; — ап, ш. венац девојачки; fig. девичанство; —5, п. чисто уље; —raub, ш. отмица ; — јап, m. девовање; — аиће, +. грашац, бели грашац ; —104ф 8, п. чист восак.
— 106 —
Jungferſchaft, f. zeunrancrBo, девојаштво.
Kalkerde
Jung-frau, f. zena, ACBHIA, AeBojEa; die heilige —, пречиста JeBA, Ó1aRCHA ACBHILA, —fräuſih, adj. 1CBHIEN, JAeBojaukE; —frauſcaft, |. JFungferſhaft; —geſell, m. oma; —dGe|ellenſchaft, f. —geſellenſtand, m. момаштво, момковање. : -
Jüngling, т. младић, детић, момак; —8бите, +. смиљ, смиље; —бјаге, pl. n. —8alter, n. младост, момачке тодине, момковање.
то, 247. ономадне, неки дан.
јИпаје, 24). најмлађи; der — Зад, судни дан; das — Gerit, страшни суд.
Junius, m. jynje, липањ.
Junter, m. I2eMnb, TOCUOAHTHE,
Jurat, m. јурат. .
juribi|d), adj. mpaBOCAOBBHH.
Jurisdiction, 1. област, подручје, судска. управа ; судска надлежност,
шј, ш. јуриста, слушалад права; правослов.
јић, аду. баш, управо, таман.
Juſtiz, f£. правда, правица, суд, правосуђе; (in Зиј.), правосудни; —јаф, a. правосудство; —ђој, т. суд.
Juwel, n. & m. Juwele, Е драги камен, адиhap; —ier, —enhändler, m. apary.zap.
K.
Kabel, f. Kabeltau, n. cnapewaxk , гумина, де- |
бело уже, једек. |
Kabeljau, m. бакалар. |
Kachel, Е пећњак, каљ.
Kachelofen, m. neh од каљева.
Käfer, m. 6yóa,
дај, п. плева.
Kaffee, m. кава; —бођие, E. кава, зрпо каве; —braun , adj. xkapene Goje; —bret, n. cayжавник, поднос; —-geräth, —ge\<hirr, —zeug, п. судови за каву; —ђан8, n. kana, kaBana; —јапте, Е ибрик; —(бје, 1. мала ожица, кавена кашика; —пи1 је, +. кавена воденида, млинац ; —јађ , ш. телфа , талог; јфеле, —ſieder, m. navennja; —ſ<weſter, f. каволија.
Küäfich, п. кавез, крдетка, гајба, кобата.
fahl, 24). ћелав; (али), сиромах, го наг, си-
ромашан; (ohne Bäume), rozeran; —werden, |
ohezaBArn ; —e Entſchuldigung, npasan одтовор; —ђен, Е ћелавост; — орј, ш. ћелаBar, bezo.
Kahm, m. naecam Hm, BMHy; —0N, y. n. ynBGayтити се; --19, 24). плеснив.
Kahn, т. чуп, чамац, ораница, прам, емруњах.
Kai, m. жал, игало, јалија.
Kaiſer, m. necap, hecap, map; (in Зиј.) ћесарски, цесарски, царски; — је, царовати; zum — machen, зацарити; — IDD, заца– рити се; —ршавен, т. маџарија, крменција; —дић п. царевина; —1, +. царица; lih , 24ј. ћесарев, царев; ћесарски, царски; —хе1ф, п. ћесарстло, царство; царе“
вина , ћесарија; —Зјођи, ш. царевић; Биш, п. царство, царевина, царовање; пође, #. ћесарство, царство.
даје, #. вајута.
faken, v. п. какити,
Kalb, п. теле; еп — абјевеп, одбити теле ; ein — etjen, oreamrn ce; baš — in die Augen \{<lagen, yBpeznTTH.
Kalbe, Kalbin, Т јуница, јаловица.
falben, у. п. телити се, отелити се.
fälbern, у. п. телити се, отелити се; (ојјеп ме еп), лудовати, враговати; (јрејеп), бљуBATH, fälbern, adj. телећи.
Kälber-ſtoß , m. Kalbskeule , f. crpaxen черег телећи; —зађи, ш. зуб телећи; (1 бег Bau(и), зубац.
Kalb-fell, n. кожа телећа; бе. бубањ; dem јо дел, војник бити; —[1еф, п. телетина.
Kaldaunen, р1. ситнеж.
Kalender, ш. калепдар, свечаница.
Kaleſche, kl, кочије.
Kalfater-er, m. mynep ; —n, Y. а. калаватити, шуперити. |
Kalk, m. креч, клак, јапно, Bango; mit — anшехјеп, кречити, окречити; —artig, adj. KPeчовит, клаковит; —буепиег, ш. кречар; буги ф, ш. кречни мајдан.
(аПеп, у. а. метнути у клак. | |
да етое, Е земља кречна; —ђиве, +. кречапа, клачина, јапненица; —196, 23ј. кречорит; —ј(у, 24). кречан, јапнен; (ош Зоре), гњецован , гњедав; —ојеп, ш. јапненица,