Речник српскога и немачкога језика, стр. 434

традионица. —

традионица, +. Bauplaß.

градити, дим, у. a. i. bauen, erridten;, zäunen, mauern; —ce, AEX Go, V. T. i. 115 zu etwas machen, es ſpielen; jid) ſ<minken.

rpaAHh, m. Gitabel{e.

градљика, +. Stü vom Baumaterial.

градобитина,, +. das vom Hagel beſchädigte.

TPAAOHATC-1HIKk, —OHEK, In. Bürgermeiſter.

градски, ка, 0, adj. Feſtung8- ; ſtädtiſch.

rpaha, f. Baumaterial , Gebäude , Bau, Beſchaffenheit. ſwohner.

грађанин, т. Bürger, Städter , FeſtungSbe-

трађанка, +. Bürgerin, Städterin.

грађански, ка, о, adj. bürgerlich, ſtädtiſ.

грађанче, 1era, n. juuger Städter.

rpabaHcrno, Ba, n. Bürgerſchaft, Bürgerrecht.

rpahap, m. Bauholzhändler; —a, f. Bauholzhandlung. E f. Gebäu , Bauweſen ; gefärbtes

ollgarn.

грађевинство, BG, n. BVaufunft,

грађење, ња, п. Bauen , Machen, Errichten.

грађевни, на, O, adj. Ваш“.

rpaja, f. Tanteš Reden; Geträchze; —e, a, n. lautes Reden (von Mehreren); —TL, Jex, Y. i. [aut reden; frächzen.

гракати, грачем, грактати, гракћем, у. D. i. krähen, frächzen, ſ<reien.

гракнути, нем, у. р. апјјефтетел ; Фејфкег ег heben; гракну му срце (на mro), er Defam große Luſt auf etwas; гракну му срце (од радости), ег ет геше 19) јеђу.

грамжење, ња, п. Хефјеп паф е рад.

грамзив, а, 0, 20дј. ђабјифНо ; —0ост, и, #. Habſucht.

грамзити, зим, у. а. 1. за чим, lezen.

rpaxÿaa, f. ungeſ<hla<ter Menſ<.

грана, f. Zweig , Af; obere Fläche des Fußes; Arm eines Fluſſes.

гранаст, гранат, а, 0, ad). äftig , voll Aefte; TPAHAaT Y0BEK , breitſulteriger , vierſ<hrötiger Menſch.

гранат, та. Granat (Edelſtein); Hal8ſ<nur.

гранате, f. Granate.

rpaHaTHp, m. Grenadier.

гранати се, нам се, Vv. 7. i, Aeſte befommen, ſih verzweigen.

граница, f. Gränze; Cordon; Art Eiche; 1paница слатка“, диегсцв вопјегја ; граница cCHTHa, quercus puiboscens.

траничан, на, O, adj. Gränz-; Cordons-.

траничар, ш. Gränzer, Gränzbewohner; —ka, f. Gränzbewohnerin.

траничевина, +. Eidenholz.

граничити, чим, у. 3. дебизеп, augrüänuzen.

транути, нем, у. .3. hervorſtrahlen, aufgehen; сад ми је мало грапуло, јеве Ноге 15) 1110) leichter.

rpanna, f. Bweiglein.

грање, ња, n. Zweige, Gezweige.

трасица, +. Verbasecum Blattaria (Pflanze).

TPacra, t, Blumentopf.

грасуљ, m. Erbſen u. Fijolen (komiſ{h).

трах, In, Faſole, -Erbſe; —. лознац, ш. Erbſe; — poraunk, Faſolenſ<hote; — слани, Kid)everb|e; —0B, a, o, adj. Wa{plen-; —0BH-

= требиште

на, —овица, —орица, —орина, f, Wide—opHmrTe, Ta, n. (rb{en{elb, |

rpaxop, m. SGide; — AHBJH, Bogelivide; ка питома, f. ESparſette, fpaniſhe Klee; 1a. f. lathyris pratensïs (Pflanze); —0вина, +. Erbſenſtroh.

грацнути, нем, у. ре. аптађеп.

TPAmaxk, Ika, m. Erbſe.

трашац , ца, m. dim, о. трах; црни —,

ſhwarze Reifler (Traube); — бели, Jung ferntraube. :

трашка, #. туајотептотт,

грб, ш. УЗарреп.

трб-а, # Höder; Spanner (Art Fnſect); —a8, a, 0, adj. höderig ; fg. unret, holperig ; —ax, Ka, m. Brunnentreſſe; —ae, 82, 1. Bücken; —aru ce, vax се, YV. r. i. ſi< büden; —ач, а. Kreſſe; —ara, —ина, i. Уши.

трбити се, им се. Y. r. i. fi biden.

rpóana, f. Gartenfreſfe. -

грб-овник, m. SGabbenfiDter; —1OBHHMG, i. Sdappenbnd); —o8Hagam, ца, m. Wappenkundiger; —oc10os, m. Blaſoniſt, Heraldiker ; ословље. ља, п. Heraldik, Wappenkunde, Blafonirkunſft. трга-ње, ња, n. Stohern ; —7TH, ax, у. 3. о“ <hern (Zähne).

Tprey, m. Barſh; — 6045131, Kaulbarſ<; 6ean, Straßer.

гргота-ње, Ea, n. Gurgeln ; —TE, rohex, Y. i. gurgeln.

TPIY ACT, a, O, adj. fraus (vom Haar). —

гргута-ње, ња, п. Фитеп; —ти, гућен, Y. i. дате. :

TPAAH, HA, 0, 2d). háßlid; ſehr groß.

грделац, ца, грдељ, ш. ФНедив.

трдило, ња, п. Gräuel.

трдиња, f. Scheujal. |

грдити, AHM, V. i. gav|tig шафел; |d)ump|en; — се, дим се, У. i. r. Ji) verunſtalten; |< gegenſeitig beſ<himpfen.

TpaBa, f. Schimpf.

трдоба, f. Häßliteit. >

грдосија, f. ungeheuer Großes.

трдуља, f. häßli hes Frauenzimmer.

_rpheBnb, m. Sohn eines Schlechteren (Schell

10016). : ЊЕ A, n, Verunſtalten, Beſchimpfen. трђи (вошр. 9. rpaay), ſ{leter. rÞe, m. ein Seh8zehntel eines Arſhin. греб, m. Grab. гребеђед, m. Wiedehopf. гребен, а. Heel, Krämpel; die Schultern des Pferdes; Bergrücen, Vorgebirg. : требена-ља, f. Rrämplerin; —p, m. Främpelmacher; —T8, am, v. a. i. främpeln. : rpeúenan, m. was am Krämpel von der Wolle bleibt. требеница, f. Abſenter, : требениште, п. Stvdmpeljtiel. : гребенит, а, о, 23]. јегђЕ, Шррепоош. требење, ma, n. Krallen , Kraßen, Krämpeln. требешко rpBoskbe, n. Schlahtſhwert. требештак, 2. Sdhlachtſhwert. требице, f. pl. Abſhäbſel. : гребиште, п, гребље, 1. GotteSader.