Речник српскога и немачкога језика, стр. 435

гребодер

требодер, m. Leichenträger,

TPCúoTHBEA, f. Ribe.

гребуље, +. р1. гребуља, f. Reen.

трегорац, ца, IN. грегорци, ш. р1. Саз(еговteus pungitus (Fiſ<).

греда, # ФаГеп, Фапобале ; греде, р1. (бег DGIE rpeze 04 Kpoza, Dachſtuhl: Klippen.

гредељ, ш. Pflugbalfen.

тредица, f. Sparren.

тредовит, а, о, 24]. holperig, uneben.

тредом, аду. 1 Vorbeigehen.

трез, а, о, 20). дгоб.

грезнути , знем, у. n, i. einſinfeu ; еашфел; überſ<hwemmen.

rpejawmHa, f. das Wärmegeld (für's Wärmen in Gaſthöfen).

грејање, ња, п. Wärmen, Erwärmen.

грејалица, грејоница, +. 90drmebpfanne.

грејати, јем, т. а. 3. тбутен, heizen.

грепети, требем, v. i. fraßen, frallen, främpeln, haben; — се, у. 1. r. id) fraßen, einander fraßen ; wauka, ce rpeOe, bie Sabe Таџ.

грести, гредем, у. 1. деђеп.

трех, m. Tpexora, f. Sünde, Vergehen,

TPCxoBAE, Ha, 0, adj. Sünden-; —ze, wa, n. Sündigen.

греховали, хујем, у. а. 1. ſündigen.

TPpem, m. Herling (Traube). 1

греш-ан, на, 0, 20ј. fündig; —Ho дете, ипУ ſ<huldiges Kind,

rpememe, Ma, n. OCiinbigen.

грешика, +. ге Убејштеђе.

грешити, шим, у. n. i. ſündigen , fehlen; 4ymy, die Seele mit Sünden belaſten; —се, WHAM CE, Y. т. i. ſündigen; — о кога, 19 an Femand vexrſündigen.

грешка, f. Fehltritt; Maſche.

трешком, аду. ohne zu wollen.

грешљика, f. Gröſchel (Münze).

грешник, ш, Ф бег.

грешница, f. Cünderin; die außer der Ehe ſ<wanger wird.

грешпа, +. durdbrohene Stiderei.

гриб, m. Art Fiſchneß ; — urn, бим, у. а. i. Fiſche fangen mit dem —.

грива, +. Mähne; — zxyra, gelbe Keulenmor<el; —cr, a 0, adj. weiß um den Hals.

гривна, f, Senſenring ; Armband ; Ring, der den Flintenlauf am Schaft feſthält; Kranz (von Nüſſen 2c.). :

гривњаш, m. Ringeltaube, Kohltaube,

грижа, È Ruhr, Bauchgrimmen.

грижељ, m. fnollige Spierftaude.

гриз, m. Biß; Kolik; das halb verdaute Futter im Magen; Sägeſpäne.

TPH3AK, CEA, 0; adj. beißeud, äßend.

гризење, ња, n. Beißen, Eſſen.

гризлица, гризица, гризница, гримица, гриња, +. Schabe, Motte, Milbe.

гризлица, +. гризлице, +, pI. Фсторђег,

гримиз, та. Purpur, Purpurfarbe, Karmin.

_pHMM5AH, Ha, O, adj. Purpur-, Carmeſin-.

гринта, f, Raude, Krebs (Krankheit). [Nüſſe.

– гриња, È. die Squur (z. B. Perlen), ein Kranz. (грискати, кам, у. а. i. beizen, beißen.

— 89. —

| | |

| |

трозити

гристи, зем, У. а. 31. beißen, fauen, benagen; — се, зем се, 1 abgrämen, härmen.

грич, 1. те!5, је дет 9иде, Фвене.

TPK, m, Dorffrämer.

TPE, 2, 0, adj. bitter.

гркиња, È. Dorffrämerin.

гркљан, Im. YSuftröhre.

гркљанка, f. prunella vulgaris (Pflanze).

гркнути, нем, у. pf. bitterlih ſ{<med>en.

грлат, а 0, adj. Sgreihals.

грлин, m. Flaſchenhals.

грлити, лим, y. i. umarmen ; У. 4. 7. fi< umarmeu.

грлић, m. Flaſchenhals, Ende des Flintenlaufs, Röhre vom Strumpf. ;

трлица, f. Zurteltaube.

грличић, ш. SFunge der ZTurteltaube.

трличица, f. Zurxteltäubden. ;

грло, D. Hals, Gurgel, Stimme ; Stü (vom Hornvieh); Strumpfröhre ; Flintenmündung; Waſſerfläche zum unmittelbaren Fiſchfang; — 0053, f. Hal8weh.

грљаш, m. Ringeltaube.

грљење, ња, п. Umarmen.

Tpw, m. Eiche, Gebüſch.

грма, +. Фатђеце, 9пуфоре.

трмен, т. (Зеб еф.

грмети, мим, У. Ï. donnern.

грм-ик, ш. Eichenwald ; —ub, m. fleiner Ei<enbaum. :

трмелица, +. еше (9{ašpctle.

трмљав-а, —ина, f. Donner.

грм-љак, m. Eichenwald; —oz, а, o, adj. Eideu-; —oznna, f. Eichenholz. 3

TpMoTpH, Im. Ononis (Pflanze).

— се. дим се,

· трмуша, 7. Feigenſ<nepfe. ;

грнало, п. 2 те аце, 9 Rechen.

грнац, ца, ш. грне, грнче, ста, п. Зору.

грнути, нем, у. 1. зијаштепјфатсеп, ſtrömen (vou Menſchen).

Tpuyap, m. Töpfer.

гроб, ша. Grab; — неопојан, dem Grabe nahe.

гробак, пка, m. feines Grab.

гробал, на, о, adj. Grab-.

гробар, т. Зођендеббег, Месторћогив тезрlo (Zool.).

гробље, гробовље, п. Фоневабег, Friedhof.

гробница, f. Gruft, Grabhöhle.

грожђе, ђа, п. Weintrauben; — xo3u10, Rainweide; — meaBehe, Sandbeere ; — морско, Ribes grossularia; — namuWje, оаза те HeФелфујфе; — змијино, Aronfta 5 —. сухо, Жојше , Зшбебе; опремио га. у сухо —, ег hat 1hu zu Grunde gerichtet.

грожење, mha, n. Schaudern ; Drohen.

грожња, f. Drohung, Bedrohung.

гроза, f. Entfeßen, Schauder, Abſcheu.

P0321, Ha, 0, adj. traubenrei<; \<auderhaft, heftig; rposne cyz3e, bittere Thränen.

грозно, аду. bittev, {d)ređ{id),

TPp034, m. Zraube, Weintraube.

TP03A42CT, a, 0, adj. traubenartig.

1P03400), m. rpo3160ja, f. Alkermes , Phytolacca decandra,

гроздић, троздак, т. fleine Traube.

грозити се, зим се, у. 7. 1. Drohen; \<auderu,