РТВ Теорија и пракса

Naš sledeči sagovornik u Alžiru bio je književnik i televizijski poslenik Ahmed Bedjaui, koji je takođe ukazao na sve več pomenute probleme, ali je istovremeno bio i optimistički raspoložen kad je u pitanju dalja funkcija filma i televizije u ovoj oblasti. Pominjuči ozbiljan jaz između elite i naroda, Bedjaui smatra da je već do sada saradnja filma i televizije omogučila da se te razlike smanje. Niko u Alžiru ne smatra da su film i televizija u konkurentskim odnosima več, poput Bedjauia, ističu da je film krčio puteve televiziji, koja mu sada, afirmišuči ga, višestruko vrača. PROBLEM VIZUELNE PISMENOSTI Ovo fragmentarno beleženje problema masovnih medija i kulturnog identiteta u zemljama u razvoju, moglo bi biti obogačeno nizom novih argumenata i kazivanja. Nažalost, na ovom prostoru to je nemoguče, a i problemi su toliko brojni da več danas predstavljaju predmet ozbiljnih, celovitih i dugoročnih istraživanja i analiza. No kad već fragmentarno beležimo neke od tih problema, i neka od tih istraživanja, pomenimo kao jedinstven problem svih zemalja u razvoju pitanje vizuelne pismenosti o kojoj je i u ovim beleškama delimično bilo reči. Pođimo od nekih istraživanja koja su u mnogim zemljama u razvoju sprovodili eksperti UNESKO i koja su pokazala da u nekim sredinama čak 94% auditorija nije imalo pravo tumačenje viđenih slika. Bio je to povod da stručnjaci počnu da razmišljaju o vizuelnoj nepismenosti kao činjenici koja se ne sme zanemariti. Očigledno je da konvencije i simboli moraju biti shvačeni a ne samo preneti iz j"edne sredine u drugu. Kao što je i činjenica da te koncepcije, vizuelne koncepcije, mogu biti brže prihvaćene nego kompleksnost govbrnih jezika. Intenzivnija difuzija slika putem masovnih medija i njihovo sistematsko tumačenje, može doprineti širenju vizuelnog iskustva i boljoj komunikaciji među raznim grupama. Svojim istraživanjima stručnjaci UNESKO pokazali su da je neodrživa pretpostavka o univerzalnom vizuelnom jeziku i da upravo iz toga proističu specifični zadaci masovnih medija u zemljama u razvoju. Mnogi naši sagovornici u afričkim zemljama često su poredeći radio i televiziju, veću prednost davali radiju. Tu nije bio prisutan samo ekonomski momenat i činjenica da televizija kao medij košta neuporedivo više, već upravo mogučnost da se putem radija u startu izbegnu ozbiljni problemi vizuelne nepismenosti. Podsetimo se da je prema podacima iz 1972.

16