РТВ Теорија и пракса

kontrole; u oba ta slučaja, naime, informacijska se delatnost svodi na „važnu polugu” u sistemu monopolizovanog i centralizovanog upravljanja, i na taj način jača društvenu podelu na rukovodioce i proizvođače, odnosno na „učitelje” i „učenike” Savremena istraživanja i diskusije o međunarodnom informacijsko-komunikacijskom poretku, podstaknuti zaoštravanjem suprotnosti između moćnih i slabih, još više razotkrivaju parcijalnost „nacionalnih interesa” U internacionaiizaciji informacijske delatnosti više se nego ikad do sada razotkriva protivrečnost između razvoja materijalne (tehnološke) baze i društvene svesti, protivrečnost između hipertrofije proizvodnje poruka i atrofije recipijenata i, nipošto ne poslednja, protivrečnost između masovnog i slobodnog komuniciranja. Već je Marks dokazao da je (takođe) sloboda u komunikacionoj sferi postojala uvek i svuda, samo što nije postojala za sve i za svakog, da je znači postojala kao posebno pravo, privilegija, a ne kao istinska sloboda. Razvojem materijalnih proizvodnih snaga ta je protivrečnost dobila svetsld značaj, gde suprotnosti između „nacionainih” interesa (vladajućih klasa) zamagljuju klasne suprotnosti. Tragovi kiasnog smisla te suprotnosti potiru se i u istraživanju upravo onda l<ada se komunikacijslra sfera tematizuje odvojeno od proizvodnih odnosa; na tom putu i nije moguće otlcriti zakonitosti razvoja komuniciranja, i mogućnosti i uslove za njegovo revolucionisanje. U pokušajima da Marlcsovim metodom leritike političke ekonomije analizuju (masovno) komuniciranje i informativnu delatnost (u kapitalističkom društvu), i tako razotkriju njene društveno-ekonomske osnove (a time i ograničenost funkcionalne analize u njenom razumevanju „dinamičkih

18