Свет

КО JE POSTUPIO PRAVILNO: MAJOR TEPIĆ ILI GENERAL TRIFUNOVIĆ?

Plše: Irena Kovačevlć

DOK GENERAL TRIFUNOVIĆ TEŠKO ROLESTAN TRUNE U ZATVORU, PRAVI KRIVCIZA PORAZINA RRČKAIU SE U DAZENIMA SVOIIH DEDINISKIH UILA!

ečatom "nesposobnih šeprtl ja" na vojпога vrhu bivše S FRJ, oličenih u generalskom trijumviratu Kadijeviđ-Adžić-Negovanović, zapečaćena je, preko vojnog pravosuđa, sudbina generala Vladimira Trifunovica, komandanta Varaždinskog.korpusa JNA uoči rata u Hrvatskoj'. Osuđen ie najpre na 11 godina robije, a potom mu je, početkom jula ove godine, kazna smanjena na sedam godina zatvora zato što se sa svojih 300-tinak tek uarukovanih momaka nije protiv hrvatske vojne borio do poslednjeg čoveka. veđ samo do poslednjeg metka. Za vojni sud on je izdajnik, dok u uskim krugovima mirotvoraca i zagovomika poštovanja humanitarhog prava. u građanskom ratu, slovi za jednog od najčasnijih Ijudi bivše JNA i sadašnje VJ. Kako vreme odmiče, a klupko nepozuanica počinje da se odmotava i za širu javnost - Vlado Trifunov'ić dobija oreol sveca. Priča o njegovom sudskom slučaju, priča je i o osamostaljeuom vojnom pravosuđu, kakvo ue pozuaje Ustav i zakon, ali i o silnim greškama JNA s počctka rata 1991.“ Geueral Vladimir Trifunović danas, teško bolestan, trune u zatvoru. sa još dvojicom svojih ofi’cira, potpukovnicima Sretenom Radaškim i Borislavom Popovim. Zdravlje im je potpuno ruinirano, јег su prošlu zimu proveli u zatvoш bukvalno se smrzavajući, bez imalo grejanja, tvrdi advokat Вгапko Stanić. koji je njihov branilac, zajedno sa sinom Milanom. Plaše se daje Vladi Trifunoviću sedmogodišnja robija, zapravo, smrtan

kazna, i da neće uskoro imati koga da brane, ako Savezni sud, kome će se sa takvim zahtevom obratiti, ne donese rešenje o prekidu izdržavanja kazne, pre nego što pristupi vanrednom preispitivanju Trifunovićeve presude u kojoj je, po Stanićevim rečima, istina sahranjena. Beogradski krug, prema najavi njegovog prvog čoveka, profesora na Filozofskom fakultetu u Beogradu Miladina Životića, podneće, zajedno sa Fondom za humanitarno pravo i Demokratskun centrom, koji su se bavili ovim slučajem, zahtev Vrhovnom savetu odbrane (Liliću, Miloševiču, Bulatoviću, Perišiću) za pomilovanjem gencrala Vlade Trifunoviča i drugova. Pošto se ne radi o pravom političkom sudenju, pomilovanje bi za vlast, smatra profesor međunarodnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu Vojin Dimitrijević, "bio elcgantan način tla se o\aj slučaj okonča, sa osnovniin humanitarniin ciijem da sč Ijudi, koji su izabrani za izvukoviće, za žrfvenc јагсс, konačno jcdnom smirc i spasu životne opasnosti". U iuteresu vlasti, lo bi bio uajbolji put. jer sudenje Vladi Trifunoviću njoj пе koristi. ui na unutrašnjem m na spoljnopolitiekora planu, smatra dr Dimiiriievič. Nripiotiv,

"U presudi sfoji", kaže Miladin Životič, "da jc Vlado Trifunović kriv zato što u vreine zatišja i pregovora nije gađao određene vojne ciljcve. Znaći, kriv je zato što se nije bavio ratnim zločinima. Umesto da se sudi svima onima koji su doveli do ovoga rata, sudi sc onima koji nisu hteli da žrfvuju 300 i više mladih života. Očigledno je nekome bila potrebna ovakva presuda, upravo danas kada se vrše ove sfrašne mobilizacije, kada se Ijudi osećaju kao progonjcue zveri. Potrebna je bila Ijudima koji žele da nastave rat, da ne bi došli pred lice pravde i odgovarali za sve опо što su učinili. Treba Ijndima kojiina je stalo do fantazniagoričnih idćja o novim uacionalnim državama. Očigledno je pofrebno mnogo profivene krvi da bi sc o njoj govorilo kao o zalogu za očuvanjc fak'.ih država. To jc jedan manir kojim se služi i Tuđman, kojim se služe i mnogi ratoborci u Srbiji, i služili su se u vreme najvcće jiacionalističke i ratne euforijc. Žrtva fakvc sfrašne, varvarskc polifike i idcologijc jesfe jcdan od najčesfitijib Ijudi u našoj vojsci, gcncrai Trifiinovič i njcgovi drugovi". General Vlado Trifunović dva pula je oslobođen optužbl za izda-

ju, 1992. i 1993. godine. U drugoj oslobađajućoj presudl sudija je, na kraju, zaključio da nerna niko pravo da ove branioce časti i ugleda Jugoslovenske narodne armije naziva izdajnicima. Upozorio je vojnog tužioca u julu te godine i da su osnovano sumnjiva druga iica, da su učinila ono krivično delo koje se stavlja na teret Vladi Trifunoviču i njegovim saradnicima. Predstavljalo je to, prema kazivanju advoicata Branka Staniča, ''uvod u naličje pravde", slutilo je na zlo, odnosno ponovno suđenje, "samo se postavljalo pifanje kako nači novo sudsko vece u Vojnom sudu". Usledila su savetovanja i sastanci. Jedno od njih bild je u maju 1994, za koje nije bilo nikakvog ustavnog i zakonskog ovlaščenja, gde se pravosudnim organima Prve аппдје obratio komandant, general Cokič, koji je, neposredno pre početka rata iz Varaždina došao u Beograd. Zaključak ovog skupa bio je da se pogrešno shvata autonomija suda i da se oseča odsustvo saradnje u radu pravosudnih i organa komandovanja. Održan je i sastauak sa svim vojnim pravosudnim organima u zgradi suda u kojoj je posie toga general Trifunovič i osuđen ru 1 I. godina zatvora, gcle je visoki vojni rukovodilac rekao da je nosio u tašni bombu da

je baci na izdajnika Vladu Trifunoviča, koji je рге toga za svoju ”izdaju” dva puta oslobođen optužbe. Za predsednika šudskog veča na trečem suđenju postavljen je Miloš Gojkovič iz vojnog tužilaštva, koji je, kako veli Branko Stanič. poslat da ekspeditivno reši ovu stvar. Pre početka suđenja taj sudija je žestoko napao Radaškog rečima: "Vi ste krivi, a krivi ste zafo što sfe slušali vrhortiu kornandu." Ovaj treči glavni pretres u Vrhovnom vojnom sudu održan je uz potpuuo iguorisanje elementamih prava na ođbranu, uz omalovažavanje branilaca i uskračivanje odgovora na pitanja kojiina je trebalo razjasnili određene stvari. uz, kako ističe Bratiko Stanič, instrumentalizaciju veštaka. Veštaci Trifko Cečovič, Desimir Garovič, Stevan Stojanovič i pukovnik Petrovič, prema rečima braniiaca, prvi put su dobro veštačili i ua glavuom prelresu rekli: "Izvinjavamo se gospodinu vojnom tužiocu što naš nalaz i mišIjenje nisrao dali ouako kako je ncko žclco, nego po našoj savesfi i po našeni znanjti" , Da bi na drugom veštačenju, koje je prethodilo pogromaškoj presudi geueralu Trifunovicu i drugovima, rekli da su ovo novo veštaoehje obavili onako

како su usmeravani od predsednika sadašnjeg sudskog veča. U toku celog prvostepenog postupka, prema rečima advokata Milana Stanića, prvostepeni vojni sud se nije ni trudio da prikrije svoju pnstrasnost. "Dešavalo se nešto što je nezamisiivo u redovnom sudstvu" iznosi Milan Stanić. "Nakon skoro svakog postavljenog pitanja sudskim veštacima od strane branilaca, veštaci su tražili pauzu da bi se konsidtovaii kako da odgovore па to pitnaje, da bi, zatim, svi bili udaljeni iz sudnice, izuzev predsednika veća, koji se konsultovao sa veštacima kako treba da oni odgovore na ta postavljena pitanja. U prilog donetoj odluci svedoči i to što su svedoci koji su frebali da svedoče н korisf optužbe, a na štctu optuženih, dovođeni službenim kolima, iako su u penziji, i primani sn kod predsednika suda i predsednika veča u kancelariju, neposredno pre nego što je trebalo da svedoče. To se nije krilo." I svedoci su menjali iskaze. Tako jc.Jcako iatosi Brako Stanić, general Života Avramović u istrazi 4. decembra 1991. гекао: "Po

Svet 4.08.1995.

19