Свет
iz lokalne bolnice pregledaju izbeglice i ako je potrebno prebacuju ih u zdravstveni centar Sv. Vasilije. Jadnmka Plavšić iz ekipe zdravstvenih radnika kaže da nemaju do\’oljno lekova, naročito onih koji su najtraženiji sedativa, lekova za povišeni pritisak, srčane bolesnike i asmatičare... Krajišnict zahvaljuju Ijudirna iz Brčkog na pomoći, kažu - "oni znaju na kojim smo mukama, pa iako ni sami ncmaju puno, oni nam pomažu, jer znaju kako je biti u ratu". Goran iz ekipe Crvenog krsta kaže da sa hrvatske strane na Brčko svakog dana padne po neka granata, s obzirom da je Sava na samo dvesta metara od puta. Od ovog grada do Bijeljine pored puta je sve više pomoći koju seljaci iz Posavine iznose na velike stolove i dele cama. Količina hrane, vode i lekova koju Krajišnici dobijaju svaldm kilometrom je sve veća, ali istovremeno raste i iscrpljenost i lza Bijeljine ponovo kontrola na račvanju puta za Sremsku Raču i Pavlovića ćupriju, gde milicija Republike Srpske deli kolonu ua dva кгака kako bi smanjila gužvu na ovim prelazima u Srbiju. Samo desetak kilometara odatle prema Rači počinje kolona traktora koji stoje jedan iza drugog. i to je poslednji deo puta do Srbije. Red za prelazak je dug, ponekad i do 20 kilometara. Tu se čeka danima, jer se u Srbiju propušta onoliko izbeglica koliko se dojavi da je obezbeđeno mesta za smeštaj, a to je dnevno oko dve-tri hiljade. Ipak, kažu da se od Rače nekako lakše može dalje. jer to je Srbija. Kako ih je matica dočekala, govori i činjenica da je prvih dana sve bilo vrlo traljavo i neorganizovano. Tako im je lokalno stanovništvo prodavalo sendviče i sokove za pet maraka, a carinici skoro do detalja virili u oskudne zavežljaje, tražeći nešto. Iznureni od puta na kome su neki i osmi dan, kao i revoltirani, u početku, detaljuim pregledom na granici oni najogprčeniji poćinju sa pričom bez predstavljanja. Ono štp se najčešće može čuti je žal za tim što je Knin pao bez opaljenog metka i nada da će ih braća primiti i ugostiti koliko mogu. Međutim, već sa dolaskom u Sremsku Mitrovicu, oočinju jadi. jer ih je u raitrovačkom prihvatnom centru aočekala samo jedna službenica. Mesta zn spavrnje u prostorijama centra z„ sve nije bilo, tako da je veliki broj ijudi ostao da spava na traktorima pod vedrim nebom.
N'ekima se posrećilo da nađu 'tnesta u sportskoj hali. Milan Copić iz Gomje Suvaje kod Srba objašnjava kako je bilo: "Trinaest dana smo bili na položajima kod Grahova i ni mctka nismo opalili. Došla je vijest da idemo kud ko hoće i kada sam stigao u selo, žena i djeca več su izbjegli. Onda sam poveo komšije i hoću da
napišete da je pola Krajine palo bez metka. Onda smo riješili da idemo u Srbiju". Većina onih koje je rat gonio u maticu nisu raspoložem za razgovor, jer rezignirano sovore da ih je matica prodala, psuju t kunu ouako kako to Srbi znaju prvog čoveka Srbije i njegovu suprugu, govoreći рп tom da i? možda bolje da nisu ni 'krenuli, jer je najbolje umreti na svom pragu. Ipak. mnogo je i onili koji nisu ni svesni gde se ualaze. Tako je sedamdesetosodi.šnja sta-
rica zapitala - "đe su mi ovce?" Od onih vojno sposobnih, koji još uvek nisu vraćeni u Vojsku Republike Srpske Krajine čuju se priče da je pad Knina najveća sramota srpskog naroda i vojske do sada. "Moglo se sve odbraniti, ali пеко je htio da bude baš ovako. Mislim ja da je sve već u
onoj Žencvi dogovoreno i ne može bilo ko da vodi državu", kaže 38-godišnja učiteljica iz Benkovca. Njen, sada ved prijatelj, jer ih je spojio jad u izbegličkoj koloni, dodaje: "Kada smo krenuli, sve je gorjelo, ali iakšc bi sc podnijelo da nije pao Knin". Vukaši; Mikela iz Dmiša uspeo i-, da katnionom i prikoJicom poveze 80 beskućnika. Svi su kienuli goloruki. Domaćin Bezmar iz LiKe na pui spasa uputio se traktorom koji це sme da ugasi. jer ga više ne može upaliti, pošto iz ujega curi ulje.
Između porodica koje leže na hladnom betonu Beogradskog sajma, uaslagani su džakovi sa oznakom UNHCR. "Neka neko izađe napolje, tamo su Ijndi sa traktorima koji lutaju već satima po Beogradu", govori žena paničnim glasom koja je došla da potraži rodbinu iz Knina. "Ja sam rođena u selu kraj Knina i nikada nisam mislila da ću vidjeti Beograd" -govori pedesetogodišuja žena. "Poćeli su da pucaju". nastavlja ona, "i među narodom se napravila panika. Onda smo bježali, ne znam ni kako smo živi d0š1i..." Na konjskoj zaprezi, preko ličkih i bosanskih brda iselile su se porodice Bobić, Vukelić, Jovetić... Jedan od njih je i Miroslav, bivši milicioner iz Plaškog. Opisujući put do matice, kaže da je ovo sve što je stiglo sa njim samo desetak odsto kolone koja je krennla. Ostali su umrli, ili poginuli na putu. "Sla da ti kažem, daleko je Srbija..." - veli Miroslav. Mladić koji je sedeo izn Miroslava tvrdio je da sve još uvek nije završeno, te da će se tamo Srbi vratiti jednog dana. Ipak. žena која je sedela do njega kroz suze je prozbonla: "Nemam \ iše nikakvog cilja, cio život mi je stao u ovaj zavežljaj' . Oni pribramji. među kojima je dosta i vojno sposobnih. kažu da imaju tri stotine hiljada po-
zdrava i pitanja za predsednika Srbije, koji se, već je poznato kako, oglasio tek petog dana od početka najveće seobe Srba u j dosadašnjoj istoriji. I dok se kolone duge više stotina Jdlometara slivaju ka' , gramčnim prelazima u Srbiji od kojih i ne znaju kuda će dalje, partija na vlasti sa svojim medijima, kao i opozicija, čini sve kako bi izvukla što \iše političkih poena i potencijalnih birača. : Ipak, novopridošh Srbi neće imati pravo glasa na sledećim izborima. \eće doneti glasove ni onim strankama čiji su člano- -; vi sa spiskovima nesrpskih laića ; lešinarili po sremskim selima upućujući izbeglice na to da svoju nesreću saniraju tuđora. ј Videvši da пе mogu da se najbolje snađu u haosu kome je i sama doprinela, vladajuća partija se dosetila da čak zatvori i granične prelaze (nedeija, 13. avgust), kako bi pokazala vojno sposobnim da im mesta u Srbiji nema. U ovoj akciji najglasniji je bio ministar Aleksa Jokić. koji je odmah u ponedeljak, prekoRTS-a uputio deraanti da suprelazi bili zatvoreni. te da se vojni obveznići dobrovoljno viaćaju u RSK i RS. Možda ćemo od g. Jokića čuti i to da su svih tri stotine hiljada nevoljnika, koliko ih je bilo u RSK, dobrovoljno ili iz besa krenuli u Srbi ju.
Međutim, već sa dolaskom u Sremsku Mitrovžcu. počinjia iadi. јег ih |e u mitrovaćkom prihvatnom sentni doćekala samo jedna službenica. Mesta za spavanje u prostorijama centia za sve nije bilo. tako da je veiiki brol Ijudž ostao da spava na traktorlma uod vedrim nebom. Hekima se posrecilo da nađu mesta u sportskoj haii. MUan Ćopić iz Gornje Suvaje kod Srba objašnjava kako je bllo; "Trinaest dana smo јиД na položajima kod Grahova ž ni metka nismo opalili. Đošla je vijest da idemo kud ko hoće ž kada sam stigao u selo. žena i djeca već su izbjegli. Onda sam poveo komšije ž hoću da napisete da je pola Krajine palo bez metka. Onda smo rijesili da idemo u Srbiiu".
1 dok se kolone duge više stotina I kilometara slivajuka granlčnim prelazlma u Srbiji, odakle Ine znaju I kuda će dalje, partija na vlasti sa svojim medijima, kao i opozicija čine sve kako bi Izvukle što više poiitičkih poenai potencijalnih fairača. Ipak, novopridošli Srbi neće imati pravo glasa na sledećlm izborima
6
BIBLIJSKIEGZODUS SRBA (1): OD BANIALUKEDORAČ^ ■-• ■ - I
18.08.1955. Svet