Свет

SVILAJNAC

Nasrnuo kasapskim nožem, naleteo na oštre vile!

Piše: Nebojša Radišić

Jovica Vujičić (28) iz sela Gložane kod Svilajnca, braneći svoju majku i sestrića od pijanog oca probo ga vilama!

iroslav Vujičić iz sela Gložane kod Svilajncajei te, za njega poslednje veceri, 15. [una, kući došao pijan, Kao sto je odvajkada navikao da Sni, bes, koji je tinjao u njemu, potpirivao je preko celog dana ispijajući alkohol ispred prodavnice, a u smiraj dana

je rešio da iskali na svoje najbliže - ženu, sinai unuce. U dvorište je kročio žurno, sa neizbežnom psovkom i pretnjom: ' Sad ću sve da vas pobijem..." Dvadesetosmocjodišnji Jovica je, brze-bolje, zajedno sa majkom pohitao u pomocnu zgradu, u kojoi su već godinu dana, kao u nekom skrovištu, živeli tražeći spas od terora "g!ave porodice".Zasobom su zatvorili vrata i na njih namakli sak pet "rajbera", a Miroslav je, sanožem u jednoj i dugačkom motkom u drugoj ruci, nasrnuo na njih. Udarao je silno osta-

vijajući duboke brazde u vratima, iza kojih su se, šćućurene, kriie njegove žrtve. Odjednom, Jovica se setio da je mali Dejan, koji najesen treba da pođe u škoiu, ostao napoiju. U žurbi i strahu su ga zaboravili, a pijani Miroslav, u svoiim crnim pretnjama, nikada nije zaobiiazio čak ni svoje unuče. Otvorio je vrata i na prag izašao sa vilama u rukama rešen da zaštiti svog sestrića. Tako je došlo do tuče oca i sina, u kojoj je Miroslav ostao bez svog oružia, motke koja se prelomila, Besan uleteo je u kuću i na Jovicu nasrnuo sa velikim kasapskim nožem u ruci. Naieteo je na oštre, trokrake vile, koje su mu se zabole u stomak i grudi. Posrnuoje i pao, ali se pridigao i pokusao sinu da otme vffe iz ruku. Nije uspeo, i übrzo se zauveksružo na zemlju. Ležao je u lokvi krvi, a u rud je, iako mrtav, još uvekdržao nož...

810 JE PREK ČOVEK, PRGAV, UVEK LiUTI Kada smo stigli u Gložane, da posetimo kuću Vujačića, na kapiji dvorišta u kome se sve dogodilo dočekala nas je Dobrila, žena pokojnog Miroslava, koja za svojim mužem nije tugovala, pa oak ni crnu maramu nije stavila. Još uvek vidno uzbuđena i potresena, počela je svoju tužnu priču: "Ceo život smo proved u trpnji i strahu od Miroslava. Bio je prek čovek, uvek prgav, ljut bez razloga. uvek je psovao i ’mlatio’

sve oko sebe", objašnjava Dobrila. "Ali, nekako smo izdržavali. sve do pre četiri godine kađa je postao nepodnošljiv. Propio se, a ne znam zašto, jer je cutao, ništa nije govorio o svojim poslovima i probiemima.

Samo je pio i pio, toliko da sam sigurna da je i u pameti poremetio. Upropastio nam je živote. Cerka mi se, sa svojih trideset godina, pet puta udavala i cetvoro dece rodila. Pre Nove godine je opet otišla od kuće i udala se, a još uvek ne znam ni gde je ni s kirn. Ostavila je sina, da ga čuvam, i ne javija se. Sve je to zboq Mirosiava, jer ona nije mogia da ga trpi. Kada sam e poslednji put videia, na Dragu mi je rekla: ’Pari, make, on će sve da vas po-

bije.’ Videla je da će svašta da se desi. Prošiog leta smo spas od Miroslava potražlfi van kude, u pomoćnom objektu, kojl je nekada služio kao pekara za hleb. Zbili smo se na malom prostoru, sin, unude i ja. U slrahu svuda smo išli zajedno, nismo se razdva[ah. Tri koze, koje imamo, cuvali smo svi, a selo nam se smejalo. Aii, šta ćeš, niko nije smeo da ostane sam Kod kuće. Kada nije znao kako da nam napakosti, iskijučio nam je i struju.

dednom je hteo da upali kudu, da izgorimo u njoj, aii se u poslednji tren predomlsiio, jer se uplasio da vatra ne zahvati komšiluk. Posle je pretio kako nede da nas ’pali’, ved da nas 'pre-kolje sve i ovo dete’. Sin Jovica se nikada nije potukao, nije pio, dak ni pušio. I kao takav opet je Bio staina meta moga muža, koji jepo selu pridao da de prvo da übij Jovicu, pa de onda sa mnom ’lako’."

MALTRETIRAO JE S S¥@jy MAJKU Miroslav i Dobrilasu oduvek živeli u nesiozi. Svoj prvi brak, koji je trajao tek nešto vise od mesec-dva obnovili su tri godine nakon razvoda, a Dobrila je tada za sobom ostavila sina Zivotija, kogaje za trideset i osam godina, koiiko sad ima, videla samo jedanput, iako živi u obližnjem selu. "Uzeli" su se po drugi put, i otišli u Austriju, na rad. Ali, tamo ništa nisu stekli. Gložanci kažu da su tamo, preko granice, živeli suviše 'luksuzno", i da nisu stedeli. Ali, i tada, pre vise od ovadeset godina, u njihovom braku ništa nije “štimalo". "Kada sam se, doksmo bill u Austriji, jednog dana vratila s posia, zateknsm gužvu ispred zgrade u koEsmo stanovali", nastavDobrila svoju priču. "Okupill se ljudi i slusaju, a u nasem stanu haos. Cerka mi plače i vrišti, a muž psuje, viče... Zatekla sam ga kako e Jovieu podgiao od zemie i prlkovao ga za ormar. ■>ustio ga je tek kada je mene ugledao... Nije se on ni sa svojim roditeijjma slagao. Sa ocem je ziveo do sedme godine, a onda mu je majka otišla od kuće, i povela ga za sobom. Sa tim svojim ocem se staino tukao i svadao, to celo selo zna. A Ja znam kako Je maltretirao svoju rođenu majku.Onajebila dobra ženai videla je šta joj sin radi, Staino ga je savetovala i grdila, all on je nije slušao. Naprotiv, smetaio mu je njeno savetovanje. Jednom ju jej Bog mi je svedok, obono na leda, pa joj je nabio prste u usta 1 poceo da in širi. Hteo je da rođenoj majci zauvek ras-. cepi usta zato što vise nije mogao da je sluša. Jadna žena je pre dvanaest

godina umrla i odmorila se." "DA if NIJE BRANID, POeiNU© Bi SIGURNO Dobrila je zaštitu za sebe i svoju decu tražila i kod lekara, a i u miliciji. Međutim. kako to obicno biva, nije je nasla. Miroslav je već dva puta ozbiljno prekršio zakon. prvi put u vojsci, kada je odlezao godinu dana zatvora zbog toga što je neke ljude ilegalno pustio preko granice, a drugi put, u današnje vreme, tako sio je preko granice pokušao da prenese karabin i pištoij za koje nije imao dozvolu. No, i to nije bilo dovoijno organima reda da bilo šta preduzmu u cilju zaštite bespomoćne žene i niene dece. Zamenik komandira milicije u Svilajncu je Dobrili rekao kako "miiicijane može nju da čuva". Pitamo se, a ko sada može, i treba? Jer, da se na vreme reagova, io, tragedija bi bila sprecena. Dobrila danas živi sama, sa unučetom, i jedva sastavIja kraj s krajem. Nema novca, a advokati, koji treba da brane pred sudom njenog nesretnog sina Jovieu traže poprilicnu svotu. "Moj sin Jovica nikada nije pušio, a sada, kada sam ga posetila u zatvoru, tražio mi je da mu kupim ceo boks cigara. Mnogo brlnem, propašće jadan, ni kriv ni dužan. Celog života Je strahovao od oca. i trpeo njegove uvrede. Miroslav 8a je zvao ’konju, v01e...’, a se nije branio vilama, poginuo bi, sigurno. Njegov otac je od pića izgubio pamet i razum, naroa kaže da je ’šiznuo’", govori na kraju Dobrila. ,f Sahranili smo ga bez popa, bez ikoga, jer ga niko i nežaii, čak ni njegova rodbina. Sa svima se zavadio, i niko mu sveću nije zapalio. To se u ovom kraju nepamti."^

OTAC GA STALNO MALTRETIRAO: Jovica Vujičić

SKLONIŠTE OD NASILNIKA; Dobriia pokazuje vrata sa 5 „rajbera”

-•Xy^fr<»3WSW*W»WWpaßoßfleMß6Wi<>»ftiO*WMßoWeo6; IZ PORODIČNOG ALBUMA: Miroslav i Dobrila sa decom

7. Jill 1997,

S*t