Свет

ŽABARI

Slaviša Đurić (36) ubio oca iz lovačke puške pa pokušao samoubistvo trovanjem!

Rise: Radomir Novaković

Teška porodična tragedija u kući Đurića uznemirila je 17. juna meštane sela Porodin nedaleko od Žabara

eška porodična tragedija odigrala se

u utorak, 17. juna, u splu Porodin, nedaleko od Zabara. Posle popijene rakije, u velikim količinama, mešto posle 21 sat, Slaviša Đurić (36J pucao je iz lovačke puske u oca Miodraga, smrtno ga ranivši u glavu, posle cega [e odmah pokušao da izvrsi samoubistvo - popivši otrov. Motiv zločina je, koliko se do sada zna, prethodna svađa izmedu oca I sina ■ zbog podeie imanja. U porodičnoj kući Đurićevih, gde se dogodilatragedija, zatičemo 76-godišnjeg Maksima, njegovu 80-godišnju suprugu Jelenu I njihove praunuke Sretenku (13) I Suzanu (7). Seda starina dobroćudnog lica, deda Maksim, počinje da priča kroz piač; "Dan pre tragedije u ponedeIjak, 16. jura, bio sam upućen u požarevačku bolnicu na operaciju kamena u bešici. U utorak su me operisali, izvadili mi kamen, i trebalo je da ostanem još dva-tri dana u bolnici. U sredu posle ručka dođe doktor i kaže

mi da se pripremim za inekciju i mogu da idem cući, jer ’kod tebe kod kućenešto ne valja’. Sestresumipomogle da se obučem i tek tada vidim snaju od mog unuka Slaviše, unuku i njenog muža, Pitam ih; ’Sta je, da nije baba umrla?’, i ne sluteći šta se stvamo dogodilo. Žena mi je bila

u stall da namiri stoku, a sin, unuk i Rumunka, sa kojom se moj sin trebalo u četvrtak da ženi, sedeli su u kući i pili rakiju. Moj sin Miodrag je tog dana došao kod svog sina Slaviše, mog unuka, koji je živeo sa mnom u domaćinstvu, da se hvali da će da pravi svadbu i da će da bude veselje, tu se pilo mada moj sin do tada nije pio rakiju, već samo vino, aii ga je Rumunka za če m Utiri-pet i seci poznanstva naučila dapijejerjeisama pila-

i to iz čaše (’paljinka’ danas, ’paljinka’ sutra...)." PGKUŠAO DA POMOGNE SMRTNO RANJENOM OCU... Deda Maksim nastavIja tužnu priču: "Moja sed-

mogodišnja praunuka Suzana ih je služila, pa kad su ispraznili balon (piii su iz vefikSh čaša), Slaviša je doneo drugi, pevali su i često nazdravljali sa ’živeli’, dok se nisu načisto napili. Tada je moj sin počeo da vređa mog unuka (svog sina iz prvog braka), kako je sve ovo on napravio u

dvorištu - dve kuće i dve ekonomske zgrade • a nema ništa, da posle moje smrti ima pravo da sa Rumunkom nasledi polovinu imovine, iako se odelio pre petnaest godina i dobio svoj deo, što mu JeJoš dao moj pokojni otac." Izašli su u dvorište i tu je došlo do međusobnog guranja, otacjeidaljevređao sina, ovaj.je otišao po lovaćku pušku i - pucao u oca, pogodivši ga u glavu. Kad je video šta je uradio, Slaviša se pokajao i pokušao da pomogne smrtno ranjenomocu. Plakaoje, a onda je uzeo otrov i ispio ga. Seo je u kola, all je sa njima sleteo u šanac. "Unuk mi je bio nervozan od kada se vratio sa ratišta (učestvovao je u zauzimanju Vukovara), i od tada ne može bez lekova za smirenje živaca. Lekari su rekli da je

alkohoi bio teži od otrova koji je popio, i to je spasiio život mom unuku", kaže deda Maksim. Na priču se nadovezuje njegova supruga, Jelena Đurić: "Sin i unuk su se dogovarali da obkfu dedu u bolnici, koji je tog utra operisan. Sa mnom e bila najmlada praunu(a,a starija je biia sa makom na folkloru. Trebaoje da ide sa njima i moj unuk, njihov otac, ali je zaboravio. Šta je biio daIje, ja ne znam, bila sam u štali kod stoke i odjednom čujem da se moj sin i mo[ unuk svadaiu u dvoristu. Počeli su da se guraju, ja sam pala i vise ništa nisam znala za sebe..." "ŽAO Ml JE I ZA SINA, I ZA UNUKA..." Pokojnom Miodragu je prva žena umrla pre dva-

naest godina, u 46. godini života. On se oženio sa komšinicom kojajetakođe ostavila muža, živeli su malo u Nemačkoj, male u Svilajncu kod njenih, a onda je ona umrla pre šest meseci. Pre četiri meseca Miodrag upoznaje Rumunku, nesuđenu treču ženu, sa kojom je trebalo da se venča u četvrtak, 19. juna, a übijen je u utorak, 17. juna, oko2l sat. Maksim Đurić, koji je nekad bio dobar zidar, a sada je na njegova staračka pleća palo celokupno imanje i briga da se stara o ženi, dvema praunukama i ženi svog unuka, nastavlja priču: "Petnaest godina sam radio u Nemačkoj, kao zidar, sam sam kuvao sebi ručak, prao veš svoj i mučio se, i kupio sam nov traktor sa prikolicom sinu, pa unuku nov traktor sa prikolicom, pa unuku i unuci, veterinarki, nova kola, iz Kragujevca." Na kraju, vidno potresen i zabrinut, deda Maksim kaže:"Žao mijelsina i unuka. Ja sam star, ko će da čuva ovu decu, ako ga osude deset godina - ja toliko neću živeti. Neka je iaka zemlja mom sinu i neka mu Bog prosti dušu, a da mi se unuk što pre vrati iz zatvora, da bude sa njegovom decom..." ♦

V UTUCENI OTAC I DEDA: „Ovde je smrtno ranjen pao moj sin”.

MAKSIM ĐURIĆSA ŽENOM JELENOM I ÜBIJENIM SINOM MILORADOM: Ostala je samo . uspomena

I BABAJELENASA PRAUNUKAMA; • „Ništa nisam videla, | nisam znala za sebe”.

Swt

7. JUL 1997.