Сион

107

у српској цркви и аеној јераркији. Али од тог времена, ми већ имамо два записа, из којих се може видети јераркијско стање српске дркве у време патрвјаршества. Једно је: списак катедара пећске патријаршије, писан патр. јерусал. Хрисантом, око 1715. г.; а други је владике црногорсвог Василија, од 1754. год. Колико је управо било катедара при уништењу српске патријаршије, — незна се. Сравњујући и допуњујући поменута два списка, може се као достоверно узети, да у срцском патријаркату, није било више од тријест (80) јераркија. По казивању српског патријара, који је у Русију ишао, пећски патријар имао је под собом 40 јепаркија; од њих било је 8 митрополита и 32 јепископа.') Један митрополит српски, кога је 1698. год. послао у Москву патр. Арсеније Чарнојевић, казивао је, да патријар пећски има под собом дванајест митрополита и неколико јепископа. Може се као поуздано узети, да су се сви српски јешгскопи у XVI и XVII. веку звали митрополити. А што се тиче јепаркија, кал упоредимо сва извешћа, која су нам до сада позната, може се рећи, да више од 30 јепаркија није могло бити у патријархату српском. Продужујући ред катедара јепископских које су основане или у време самог оснивања патријаршества у Србији, или после политичким освајањем српских владаоца, ми морамо споменути, да су млоге од њих (ако не и све), још и пре постојале; па су доцније, само придружене биле српској патријаршији. А то је била сасвим лака ствар, јер су суседи српски — Бугари и Грци, са којима су се срби највише сукобљавали, исповедали једну исту веру са Србима. Поред већ постојећих јепаркија српских за време патријаршества у Србији, биле су још и ове јепаркије: 18. Новобрдска. (Види јепаркија Брачаничка).

') Сношеша сх востокомђ , МуравБева ч. III. стр. листа 740.