Сион

103

овога се впди, да је само првенство означено, а из тога никако не следује, да је и врховна власт па и управа дата. Налример: кад би се сви талијански епископи скупили у /доренцију на сабор. па да првенство први епископ из Флоренције има — исто тако на истоку патријарз^ цариградски, а у Инглеској архијепископ Кантербур^ки; ади ни један од ових епископа неможе себи присвојпти то право и превагу над остадима. Важност римских епископа н^троизилази из божанственог пуномоћија, но важност им даје сама варош у којој становаху. Господин Дарбог, нема веће важности од Архијепископа Авионског; ади зато, што у Паризу живи, он је знаменитији; но кад би он пренео своју архијепископску столпцу са Сене на Рону, већ неби те важности имао. То исто важп и за грађанске и подитичке^околности. ПреФект Фдорентијски нема веће вдасти од преФекта пз Више; али у грађанским и политичким одношајима ппак има већу важност. Још из давнашњих времена, као што рекох, трудио се римски енископ да задобије врховну управу; и на несрећу, умало је недостиже; али његово тражеае те врховне управе наиђе на одпор у закону, који је издао цар Теодосије II. У том закону овако се говори: „царигдадски патријар^ раван је у свему римском патријарху". А на црквеном сабору у ^Гал^идону држаном, изравЈ^ат^ су оба ова епископа и у црквеним пословима. г*, ^ Шести црквени сабор, држан у Картаг^ни, забрани свима епископпма примати п носитп титулу кнеза или врховног господараШто се тиче назива „општи епископ", *који пап^ доцпије придадоше, св. Григорије, мислећи да се ниједан од вегових наследника с тим називом нтее китити, пише овако: в Нп5едан од мој^х садругова да се н^усудп ово не свето име на се п^имити; јер кад сам патријар^ ово име #а се узима, подкопава п омаловажава значај свога имена. Нек се клони свакп хришћанин од таке тежве, јер тада краде својој браћи ч^тно и добро име." Ове речп св. Григорија, управљене су на његовог садруга цариградског патријарха, који жељаше бити првим у цркви. Папа Пелагије II. назива цариградског патријарха Јована безбожним а ие светпм, за то, што је овај тежио да буде првосвештеник. Не жели, вели он име првосвештеника, т. ј. најстаријег. као што је то незаконо присво^о Јован, немојте дазволити да ни|едан патријар^ ово оскврњено име носи, јер ће нас велика несрећа постићи, ако се међу свештеницима таква тежња појави. На њима би