Сион

114

чисто ни са основима ни са цељима ни са мањерима свога испитивава; они владају неком масом мњења, којих унутрашњу свезу несазнају. С тога има доста материјалиста, али нема ни Једног великог материјалисте; говорећи о материјализму, ви се не можете ни на кога адресирати, као на потпуног представника те системе. За потврду тога што рекосмо ми ћемо узети Бихнера, кога ћемо најчешће спомињати у овом нашем критичком прегледу, као једног најугледнијег представника материјализма. Познато је, да материјалисте, ако ће иоле да буду следствени, држе се атомистичке теорије која учи да се свака ствар састоји из неких материјалних јединица, које се зову „атими". То ћемо видети доцније, а за сад примећавамо само то, да су материјалисте већином атомисти. Међутим Бихнер у својој књизи: КгаЊ ип<1 81о{Г, 8. 19. одриче се атомизма и каже ово: „реч атом јесте само израз наше представе, коју ми сами прилажемо материји". Ако су атоми само изрази наших представа, онда они непостоје у самој ствари. То је смисао ових речи бихнерових. По томе могао бих човек помислити да тај материјалиста несматра материју у виду атома. Али за дивно чудо, одмах после те Фразе, на истој страни, Бихнер говори о атомима, као нечему што постоји у самој ствари. „Ми ништа незнамо, вели он, о величини, Форми и саставу атома". То значи, да атоми имају, и ако ми незнамо, величину, форму, састав. А све оно што има всличину, Форму и састав, то постоји не само у нашој представи, него и у самој ствари. Таким начином он у првој Фрази пориче материјално биће атома, а у другој Фрази тврди баш то материјално биће њихово. Каква неследственост! По смислу атомистичке теорије све је састављено из атома, али сами атоми нису састављени ни од чега; то су најпростије јединице. Међутим Бихнер каже: „ми ништа незнамо о саставу атома". 0 каком саставу ту може бити говора? Ако су и атоми састављени из нечега, онда су ваљда састављени из неких других атома!