Сион

115

Још већу неследственост показује Бихнер, кад говори о материји и силама. Кад материјалиста пориче атоме, то се још може којекако објаснити; ади шта ће те ви казати о таком материјалисти, који пориче саму материју и силе? А то баш и чини Бихпер. На првој страни своје књиге, он спомиње, као необориву истину, као свештени текст, следеће речи знаменитог Физиолога Дибија-Рајмона: „Ако идемо до краја, онда ћемо се лако уверити, да нема ни материје ни силе. И једно и друго, то су чисте абстракције , узете са разних тачака гледишта на ствари, како оне постоје." (Наставиће се).

Г О В О Р Епиекопа Штроемајера У Риму. (Свршетак). У опште, ја овако мпслпм п признајем: 1. Исус Христос дао је свима апостолима једнаку силу и власт као и ап. Петру. 2. Апостоли у лицу Петра, нпсу признавали намесника христовог, а тако исто нису га признавали за непогрешљивог учитеља цркве. 3. Да Петар никад није ни помпслио да буде папа, нпти је као папа ма што радио. 4. Да су сабори, који су за прва четири века држапи, одавалн * папи ч^ст само за то , што је живео у знаменитој вароши Риму, и с\ то само ч^ст, а никако врховну власт. 5. Да свети оци, оно знаменито место: „Тп јеси Петар п на том камену сагради ћу цркву своју" никада нису разумевали тако, као да је црква на Петру саграђена, већ на камену (не вирег Ре1гиш већ вирег Ре1гат) т. ј. на пскреној верп тог апостола. сх У ч^с^ној и поштеној намери, а по хришћанској савести, изводим тај необорпви закључак; па и сам разум, а нарочито историја нам сведочп: да Ј. Христос нпје дао апостолу Петру већу власт но што је осталим апостолпма; да римски епископи нпсу 8*