Сион

{Гу 117 Адријанчбб?—872—) одобраваше грађански брак, аПије VII. ос УђуЈе то одобравање. с Сикст V. (158о—1590), издао је једну све^ку библије, и булом својом препоручио је да се чита, а Пије VII. осуђује овај његов поступак. ј / а . Климен^ Ж'. (1700—1721) укиде калуђере — језујите, које' је завео Павле ЛГ,(1540), а Пије VII. опет исте калуђере — језуите подигао је. Али, зашто тако далеко да се упуштам и доказе тражим? Та није ли сам ! св. папа, који на овом сабору присуствује, у својој були- (папски лист) у случају његове смрти, ако он умре док ове седнице траје — опозвао све, што се са овим сабор^м од прошлих времена неподудара, па ма да су то његови преДодници наредили и узаконили? Ово не би тако важно било, кад би Пије IX. ову наредбу са,цр§дикаонице прогласио; али је ово чудо, што он хоће и из дубљине свог гроба да заповеда п осталим старешинама цркве. Не би нпкфц, поштована браћо, довршио мој говор, кад би Ј^" вам сва противоречија папа, и њихово својевољно тумачење вере потпуно на видик хотео изнети. Ако неногрешљивост садашњег папе признате и обнародујете, то у исто време морате доказати (што је баш немогућпо) да папе никада нису грешиле нити један другом противуречпле; или морате взјавити, да вам је св. Дух објавио, да непогрешљивост папска од 1870. год. почпње? Имате ли толико смелости, да једно или друго учините ? ,, Могуће је, да ће свет богословска питања прећ5 г тати, јер их неразуме, а и валсност њихову и^а; али што се начела тиче, ту за^ цело н|ке ћутатп. Ншарајте сами себе. Ако догмат о непогрешљивости х^отврдите, то ће се протестанти, наши противници, с већом др.^кошћу попети на развалпне, којпма смо ми сами узрок, јер они имају историју у рукама, а мп ништа против њих до једног зановетања. Шта им можемо одговорити, ако нам наведу све римске епископе, почев од Л.уке, па до његове светости Пија IX.,? 0! да су ови такви били, као што је Пије IX, ми би се могли поносити; али, жали Боже, није тако (гласови: „мучп, мучи, доста је!) Не вичите, господо против мене. Ако се вп историје бојите, то ћете признатп да сте побеђени; осем тога, ма да ви сву воду из реке Тибра па историју наведете, опет нпсте у стању ни једног листа уништити јој. Допустите да говорим, јер хоћу — ма у%ратко да про^борим о том врло важном питању.