Сион

133

I

Сад кад сазнамо какву почесну радњу ума потребују нриродне науке, онда ћемо у њој наћи и извор материјализму. Докде се та радња врши нравилно и у хармонији са другим захтевима мишљења, дотде нема погрешке, но чвм се она узме за општу и јединствену, одмах се јавља материјализам. (НАОТАВИЖЕ СЕ). Историјски развитак српске цркве 1 ) Пропаст српске (пећске) патријаршије и народне јерархије у српској цркви, нанеше тешке ране ојађеном српству. Црна копрена завила беше пропали народ српски и опасала ликом јунаке српске. Јаук и вапај изнемогле душе, што стењаше под руком зулумћарском, продираше небо, раздежући се на све четири стране, али га пико не слушаше, а још мање помоћи даваше. Све је било ућутадо и стењадо под ногама тиранским. Људи XVIII. века, били су мучениди за слободу; њихова је патња крваве трагове оставила у историји. Тиранија завладала беше на свакој страни, те с тога народима, којима је већ додијило било живети и даље у таквом стању, не беше остало ништа друго, већ да прикупе своје последње заостале сиде, па да отпочну борбу за ослобођење. Француска револуција, бида је први знак пробуђене свести о слободи народној, којаје после пукла на све стране и обухватила собом све умове тадашњег света политичког. Баш у то исто време, почиње се и код Срба будити мисао о народном ослобођењу испод турског јарма; а први одјек ове мисли, била је кочина крајина. Ту је арви иут, аосле толико — годишњег робовања изишао српски народ јавно с протестом, и стао на браник народне сдободе; устао да брани своје законито право. Еолико је српство пропатидо 1 ) Први и други чланак о српској цр. ист. до „устанка," штампани су у Гласнидима: XXVII. За год. 1870 и XXXI. за 1871. год. Ово је трећи и последњи чланак о срп. дркви.