Сион

204

господара непрестано сипа ватру на ултрамонтанизам, а односно на централизацију римског папства. Бизмарк много је оцењен и уважен, а неки иду чак да га сматрају за највећега дипломата, који се од много година појавио на позорју европском. Стари Египћани обично су судили човеку после смрти, а тако мора и бити; јер човек жив, особито у великом положају, лако прибави себи поштоватеља и обожатеља. Римски историк Тацит, који није праштао никоме, и који је оставио сваком историку диван пример како ваља историју писати, каже нам, да су подли Римљани клањали се највећим својим тиранима и обожавали их; шта више, метнувши образ под ноге и можда ценећи да њихова подлост никад не ће изићи на видело, именоваше за конзула коња једнога од најКрВОЛОЧНИЈИХ риМСКИХ ТИрана. (наставиђе се).

Протоколи седнице ПЕТЕРБУРЖКОГ ДрУЖТВА, „ЉУБИТЕЉИМД ДУХОВНЕ ПРОСВЕТе" 21. Јануара 1874. год. Већ неколико година прође одкако се на томе ради, да се Инглеска дрква са источном сноразуме, и да се прва последњој приближи. С тога, што је ово питање доста важно, ми не пропуштамо прилику, а да коју не прозборимо о томе питању: до каквих је резултата оно у последње време доспело, да ли има изгледа, да ће се исто решити у корист обадвеју цркава. Удадба ћерке руског дара Александра за Инглеског принца, у неколико је допринела користи к овом доста важном питању. Главни је покретач ове мисли т. ј. саједињења цркава, декан вестмистерског абатства Др. Стенли, и он је одређен од Инглеске краљице, да иде у Петроград, и присуствује на том весељу. По крај ове мисије, горе поменуто друштво, није пропустило прилику, а да не изтакне и ово доста важно питање. Збор је био сазват, у ком