Сион

9

205

је суделовао и Г. Станли. Неки К. П. Победоносцев, отворио је седниду „поздравителном" речи, у којој, између осталог говори се о томе: да странце, који додазе у Русију не руководи саучешће, већ једина радозналост — иознати, какав је то народ ; даље, да ти људи додазе с предубеђењем, које је — може се рећи, традиција с^оро сваког народа ван Русије — о Русији. За тим, г. Победоносцев претреса рад овог учевног попе, и узроке, који га покретоше, да он мало више п боље „проштудира" источну цркву и њено учење. Реч овог оратора, може се у опште рећи, изговорена је у похвалу реченог г. Стешш; у њој провејава дух мирољубља и жеље, да се цркве саједине, а хоће ли коме од тога битп лакше, као, и да ли ће се политика променити, дад' ће и даље робови Балкански робовати, а други господарити, о томе сдабо, а поготову ни најмање није било говора. На ову беседу одазва се и учени г. Стешш, бдагодарећи друштву на оној искрености, с којом га је исто примило, и потпуно одобраваше говор Победоносцева. Посде ових узајамних поздрава, прочитао је извештај секретар дружтвени, који овако гласи: Вама је познато, поштована господо, да је на Келнском збору, држаном 1872. г. донешена одлука од старо-катодика, да се избере п састави комисија, која ће се споразумевати — како с православном црквом, тако и са осталим протестанским дружтвима, који би најудеснији пут био, да се поцепане цркве сноразуму, једна другој приближе и саједине, па због многих узрока, а нарочито, што је задатак комисије био доста замашан, не могаше се скоро ништа учинити. На последњем старо-католичком збору, држану у Констанцу, увидело се, да ова једна комисија неће бити у стању, да ово важно питање тако регулише, како би се дошло до жељеног резултата. Па зато је исти збор донео одлуку, да се саставе под-комисије. Ова одлука зборска испуњена је. Прошле године, месеца Децембра, ми смо добпли извешће од вице-председника синодалног, Доктора Шулте, да су састављене две подкомисије: једна, која ће се споразумевати с нашом — руском црквом о сајединењу; а друга, која ће се споразумевати с англиканском црквом. Наша се Комисија налази у Бону, и састављена је из ових личности: Доктор Ланген, који је у исто време и председник под-комисије, Кнот и Рејш. Што се тиче д-ра Шулте, он истина није прави члан те компсије (јер као члан северо-германског парламента, мора провести готово читаву зиму у Берлпну); али не обзирући се на то, он с бодрим оком прати ток ове ствари,