Сион

248

Прешавши овако укратко историју српске цркве онога доба, кад су њени служиоци, у борби с туђом силом оружаном руком бранили себе и народ од тирана, ми се обраћамо сада данашњем свештенству српском и питамо, какав је његов задатак ? Другим речма, шта оно ваља сада да ради, па да буде достојан преставиоц имена: учитеља вере и народа српског? Свештенство доба Неманића борило се с незнабоштвом и с јересима, а најзад и с папама римским, док није одржало и сачувало веру у њеној чистоћи православној. Свештенство под Турцима, узело је на се поред вере још и улогу чувара народности, и одржало је и једно и друго од туђинског утицаја. Свештенство за време устанка борило се с Турцима и заједно с народним старешинама руководило устанак и уређивало земљу, па најпосле створило и државу српску. А сада ? Сад су нрестале све сметње и препреке, које су спречавале умни развитак народни. Сад је наступило доба духовног препорођаја и усавршавања. Сад је у управи српској народна јераркија — народна црква, која само као таква и може опстати. С тога је задатак данашњег свештенства српског, да усавршава и учи и оне, чије су им душе поверене. Оно ваља да шири науку и истину по народу; а што је најглавније, треба да је „пример своме стаду," како у животу, тако и у вери и раду. Ми не требамо више аскете и пустињике, јер нам данас неби били од какве користи, нити би имали оног зиачаја за народ српски, као што су некада имали. Код нас је хвала милостивом Богу, вера ухватила дубока коренена и за њу нам се не треба млого страшити. Али поред свега овога, ми опет требамо људе — и то ираве људе који ће ићи за напретком и науком и који ће моћи бити огледало добра у народу. Ето такве свештенике ми би желеле да има данас Србија и српски народ. II. од 1360-1851. Црна Гора. Пазиви: Диоклеја, Дукља иначе Зета и нихов аолитичи значај — Историја зете од X.—XIV. века. — Зета