Сион

249

аосле ироиасти сра. царства. — БалшиКи и Црнојеви&и и назив „Црна-гора.* — Митроаолит Висаријон и стара столица митр. Зетског. — Кад је иренета столица митр. из Врањине на Цетиње. — Тз. ЦрнојевиА и иочетак владе митроаолита у Црн. Гори. — Митр. Вавила и 'Берман. — Митроиолит Данило I. Његуш и његов аолитички рад. —- Митр. Сава и Василије. Митр. Цетар I. и Петар II. — Престанак владе митроиолита у Црн. Гори и његов иолитички значај. — Завршетак. Данашња квежевина „Црна Гора" (Моп1;епе^го, — Магро^оупог, карадаг), била је некада саставни део старе срнске жупанијске обдасти, која се зваше „Диокдеја," 1 ) „Дукља" иначе „Зета" 2 ) и припадала је великој држави српској. За време константина ПорФирородног, она није имала никакве политичке самосталности, и тек између X. и XI. века, почиње се у њој, развијати прави политички живот. У то време у њој се јавља нови велико жупански род, и потчињава свом утидају, а можда и непосредној својој власти суседне жупе: Травунију, Захумље (Хум) и подгорје 3 ). Ово је управо био први корак народа српског, да после толиких векова растрканости своје, удари чврст темељ, новом државном и политичком животу. Ова Дијоклејска „Тетрархија," — ове четири области јужне Србије, биде су задуго средсреда свој српској историји. Диокдеја се борила за независност Срба и бранила ју од на-

') По речма Еонстантина Порф. Диоклеја, овај јужни угао сриске земље, граничио се грчвпм тврдиаама, потчињенима Драхију (драгу Елисом): (дан. Алесио или Леш), Елкином (Дулцињо пли Олгун) и Антиваром („Ппсма о историји Срба и Бугара" Гиљфердинга, стр. 175). Дакле обухватала је осем данашње Црне Горе, још неки део Херцеговине и југоисточну страну Албаније. са морским прибрежјем, све, од угаћа Дрине до Котора.

2 ) „Зетом или Зентом, звало се од р. Зете која извире испод Стубице и Пјешавица и слива се код Спужа у Мораву. „Повјесница Црне Горе" Медаковића, у Земуну 1850. п. спу. 1.

3 ) Све је ово на јуж. страни данаш. Херцег. и Далмације од Невесиља и Раука до Цр. Горе, до планине кома, п од Конавља преко Котора п Будве до Бара. Писма Гиљфр. стр. 192.