Сион

375

Реч једног руског протојереја о сувременом васпитању у духу вере христове, У ово најновије време ми се одвећ много ослањамо на нау/су; ми смо усредсредили сву просвету на изображење ума, тврдећи: да је ум једина чињеница не само знапа већ и сваког човечанског усавршења. Многи научењади и иисци у садашње време држе као догму, да и државни и морални напредак зависи од развитка и обогаћења једне само искључиве умне снаге човекова духа... Но прво, неда се ни замислити, да би сва маса — цео народ — могао имати сретства и начина за овако високо развиђе ума и образованости, а полутанско изображење сједпњено с поуздањем у себе самога — извор је неизбројних зала. Друго, ум је само једна оделита снага човекова духа; те с тога изобразити ум, то је толико, колико пзобразпти један само део човекове моћи. Дух човеков има много другпх грана, које се неразвијају само науком. Колико ту има сиоредних појава, што са добре или са зле стране канљу из дана на дан у душу човекову, те мимо моћи ума упливишу на ову, номажући или кварећи њен развитак. А шта да кажемо о деци нејакој, код које се ова моћ јавља мпого доцније? Хоћемо ли од њих за цело то време одклонити сваки спољни утисак, па их оставптп нека тако у затвору расту докле дођу и са3 Р е ЈУ ДО моћи ума? На послетку, људи сваког узраста, па и целе масе народа, који по необходимости остају без научног изображења, и немогу се руководити науком, а м еђу тпм, у њима се налази огромна сила, који се морају ма чим руководити и управљати к доброј цељн, који би на себи носили печат — како наравствеиог, тако и друштвеног карактера, па где су те истине, које могу проникнути у сваку душу? Где је тај метод учења, који може бпти прилагођен сваком узрасту и сваком развијћу човековом? Где су цели, које обухватају и обједињавају тежње многих милијуна душа човечанских? Где су тако силне побуде, ко је би у стању биле кретати ове масе по путу, који води савршенству и блаженству ? Нигде заиста, осем једино у цркви православној. Велики значај васпитања, које црква предаје у самом почетку млађаног живота, и дан данашњи видимо код многих правохришћанских породица. То васпитање имало је благотворан уплив на народ наш у течају пеколико столећа, кад код њега не беше ни виша, нп нижа школа: једном речи, под управом тог васпитања