Сион

395

танског. Којаиовића, Голубииског и др., у којима су најваљанијим начином изложени сви нокушаји ОФИцијални и неоФпдијални к сближењу нраволавне и римске црвве за први осам вјекова посље раздјелења. У краткпм цртама ми ћемо представити обшту характеристику свију покушаја у првах осам вјекова после раздјелења и мало подуже ћемо се зауставити на покрету нашега вјека по томе питању, — о чему, мимогред буди речепо, још ништа у цјелини написано није. (НАСТАВШВЕ СЕ.) Реч једног руског протојереја о сувременом васпитању у духу вере христове, СВРШЕТАК. При васпптању деце, без сумње, најмучнији је посо, пробудити савест у детету. Човек без савестп то је жива и неизлечпма рана за дружтво; човек код кога је савест затупљена, помрачена, или колебљива, није веран и постојан члан дружтва. У томе се сви саглашавају; но у колико је желети, да људи буду честни и поштени грађани, двапут впше треба желети, да начпн васпитања буде честан н уметан. Где су ти начини васпитања честнпх и поштених људи? Наука и пзображење ума, у колико нам је познато, неснасавају човека од рђавих поступака. Обично се говорп: пробудите у човеку гордост и самољубље, тада он неће ништа учинити рђаво и непоштено. Но да то није истина, доста ће бптп да наведемо само два примера, који ће нас уверпти, како је слаба нада — ослањати се на то, што се сматра за сигурно. Први пример: У оном случају, при ком за племенито и родољубиво дело треба пострадатп. жртвовати себе, први се уклањају и бегају од тога свп онп људи у којих је силно развијена гордост, и самољубље. Други пример: Горди људи, дотле се уклањају од малпх и ништавних рђавих дела., док не наступи згодна прилика да могу себи створитп леп положај у свету; ту већ јавља се искушење, и они су готовп погазити глас своје савести, само да достигну своју намеру. У таким случајевпма, онп се теше тиме, да ће њихово непоштено дело остатп у тајностн пли ће се заборавити, или напослетку, загладптп будућим добродетељима; а међутим, сјајан положај јако се донада и годи њпхо-