Сион

477

добио и обратио је на себе иажњу владе, која му у свему покровителствује. Данас старокатодичанство утврђепо је у кантонима Олтенском, Золотурнском, у готово цјеломе Базељском и у многим обштинама других кантона. Нашло је ваљан одзив старокат. мисао и у Шпанији. У самој ватри тако званог Карлистичког устанка, кога уздржава језуитска партаја, појавила се је провламација к народу од стране седам свештеника, у којој се исказује жива потреба реФорме шпанске цркве и позивљу сви, којима на души леже интереси цркве и народа да суделују остварењу те реФорме; уједно је и програма реФорме приложена. У закључку програме изражена је врућа жеља да се сви поштени и благородни синови Шпаније скупе у тјесни савез да би лакше остварили велику мисао. „При таком само увјету, читамо тамо, искорениће се мало по мало сујевјерије и безнаравственост, којом је отровала наш народ система језуитског васпитања и управљања и која је сметала да сија код нас божанствено сунце правде, љубави и мира." Та је прокламација врло добро примљена била нмродом Шпанским а особито парохијалним свегатенством. К седморици подписаној под прокламацијом присајединило их се још четрдесет и осам, који сви скупа образоваше у Шпанији „Друштво при•јатеља црквене реФорме," које се у постојаним договорима налази са старокат. друштвима Тзерманије, Аустрије и Француске. Француска, која је некада дичном страном била у религијозном одношају усљед свог либералног покрета, но која се данас одликује одвишном приврженошћу к језуитству, та Француска из своје средине испушта људе, који високо мач свој дижу против панских злоупотреба, против римских новоуведења и, узвисивши се над обштим једностраним религијозним појмовима својих суграђана., проповједа теорију сајединења цркава, — и проповјед њиова принаша богат плод. Обраћење у православље знаменитог црквеног историка о Гетте особити је утисак произвео на Французе. Није мањи