Сион

468

знајући велике заслуге наше прекосавске и задунавске браће, закдетвом потврдише њихова права , ади много пута ова закдетва остаде мртво слово. Да се неупуштамо у даља разматрања, довољно је да напоменемо злокобну годину 1848, која је провалила бездан између наше браће и Арпадови праунука (маџара). Срби, тад победиоци, верни цару и домовини доживеше казни, а њихови супостати награде и златне кодајне! Наша браћа у Аустријн кроз ово 26 последњих година, верна Богу и цесару издржаше ужасне олује и вешто избегоше непријатељске замчице. У току тог злокобна времена наша браћа, бранећи законом и повељама царским своја света права, која они оличавају у лицу својих патријара и свог сабора, пре неколико дана слошки бацише свој поносни поглед на српског сина пр. г. Ивачковића и њега узкликом изабраше на столицу славног Рајачића, почем аустријски цар одби избор дичног Стојковића. Ми се надамо да ће избор пр. г. Ивачковића уродити благонаклоним и срећним посљедицама и да ће га аустријски срби знати уважити. Задатак је њ. пр. г. Ивачковића племенит; народ треба да се угледа на његов рад, на добре, трезвене своје људе и тако да обезбеди бољу будућност Обидићевим потомцима. Наша браћа у маџарској су слошки са својим свештенством из нушде претворили цртало у мач јуначки; сада су победили непријатељска спдеткарења и друго им непреостаје, но да подигну у својим грудима стално станиште грађанским врдинама, целомудроме образовању, црквених права иетинском поштовању; јер без ових народнах врлина, које су ћери небеске и утешитељке земаљске, ниједноме народу нема обезбеђена напредка. Ми се уздамо да ће славни народни заступници на првом карловачком сабору прикупити све своје силе около престола свог љубљеног Ивачвовића и да ће са својим трезвеним радом тежити да угоде Богу, цркви и своме народу.