Сион

469

Беседа на преображе**>е х ) „Господн, докро гестг. нимљ зди бмтн ." (Мат. 17. 4.) Овако се изразио ап. Петар, гдедајући славно преображење Христово на гори Тавору, које је на њега силан утисак учинило. „Госаоде, добро нам је оиде бити... " у речима овим нема ништа чему би се забавити могло, почем је призор овај заиста морао бити диван, изванредан. Но ученик је Христов и даље ишао: „Ако оћеш, рече , да начинимо овде три сенице," мислећи тим можда за навек тамо остати; а ово већ није знао шта је говорио, као што св. Лука примећава (9. 33.) Није знао с тога, што је Христу ваљало вратити се у народ и довршити дело спасења човечијег , а што је и њему самом као избраном ученику Христовом намењен био важан задатак, да науку његову по свету проноси и распростире не обзирући се ни на какве угодности овога света. Ако применимо овај догађај на данашње околности, видићемо бл. хр.! да је'и данас мало људи са својим стањем и местом пребивања задовољно. Многе пљени тренутна сјајност једног ил' другог места, те мисле да би само овде и нигде више срећно и задовољно поживити могли. Тако н. п. сељани мисле да се само у градовима може угодно и повољно живити, грађани опет држе, да се сва слава и задовољство у нрестолницама налази. Но ако запитамо и једпе и друге, видићемо како ови последњи засићени светским, не редко раскошним уживањем и обтерећени бригама које су с њиме скопчане, често завиде онима који су удаљени од светског метежа, често усдишу и сами за скромним пољским животом у том уверењу, да овде влада сасвим она природна безазленост и оно првобитно блаженство , које су праоци наши у земаљском рају уживали. Но укажел' им се прилика да неко време поживе на селу, чућемо како су се у мнењу свом х ) Говорена у Земуну у (Саборној цркви).