Сион

470

преварили, јер су и овде наишли на поквареност нарави, на лукавство и себичност, шта више не редво на крајњу суровост и развратност. Одавде је јасно да и сеоски живот има своје неугодности као и грађански своје пријатности, и овај има своје неповољности, као и онај своја задовољства. Но то је једно извесно, да нигде на земљи не можемо подпуна савршенства наћи; нигде под сунцем нема вечитог пролећа, нигде вечитог здравља, нигде вечитог мира и спокојства; свуда ћемо наћи мирисног двећа, но свуда и бодљивог трња, свуда има ведрих и пријатних дана, но свуда и мутних и обдачних часова; бегаш ли од брига и невоља светскик, оне ће те наћи на селу као и у градовима; бегаш ли од пакосна језика злобних непријатеља, њиове ће те отровне стреле згодити и у пустој самоћи, као и усред метежа светсвог. Право је дакле рекао ап. Павле: »Беда у градови, беда у иустињи, беда на мору, бед& међу лажном браКом." (II. Кор. 11. 36.) Код оваког стања ствара намеће нам се и само питање: где је дакле права срећа и задовољсуво, за којим људи толико чезну? — Праву срећу ваља тражити у себи самом, т. ј. у својој чистој савести, која долази од испуњавања својих дужности човечијих и хришћанских. То је задовољство, које пам нико одузети не може, па живили ми у граду ил у престолницп, на селу ил ма ком месту, које нам је промисао одредио. Приликом данашњег преображења Христова зачуо се глас облева говорећи: „Ово је син мој љубазни, њега аослушајте\" а овај глас сведочи да је са господом Исусом свуда добро бити. Где се слуша наука његова, где се поштује закон божији и земаљски, где има што више добрих и богобојазљивих хришћана у цркви, што више светлих и ваљаних грађана у држави, што више поштених и праведних људи у друштву човечијем; једном речи: где се поглавита брига о томе води, да на божијој земљи што мање зла и што више добра у погледу како моралном, тако и тварном