Сион

48В

васпитавају у вери прадедовској — у вери православној, и да им сваком приликом улевају наду на Бога, његову праврчност и мнлосрдност. Учећи их вери и развијајући у њима религиозно осећање, он ће створити из њих људе моралне и узвишена карактера. — Обично се предпоставља, да су женскиње религиозније од мушкиња с тога, шго су осетљивије, па зато се највише и препоручује матерама, да васпитавају своју децу, јер то им је управ дужност, коју им сама природа намењује. Али како је онде , где ни отац ни мати нису начисто са оним шта верују и у шта верују? Међутим по селима, а богме и по мањим варошицама нашим, до скора је било овако. Школа није било, да се уче и мало боље и основније познаду са својом вером. Цркса далеко , а попа пије сваки дан код ње, јер му ваља — као и осталом свету — орати и копати, ако мисли да се лебом израни. Онда се могло знати само за Бога и крст часни, — остало како ко хоће. Управо онако као што старац Игуман у „Горском вјенцу" вели потурицама, ако ће се вратити у веру: „Двоје часне посте да постите, „За остало, како ви је драго! Ту је само једно уздање на Бога могло руководвти к познању истините вере и чувати их од заблуда. Али данас тога већ пема. Данас и школа и цркава има више, а и свештенство је образованије од пређашњег. С тога је дужност пастира црквених да у поменутим случајевима сваком приликом поучавају свет и објашњавају им истине еванђелске, како би и прости људи знали у чему се састоји њихова вера, те и млађе своје у томе обавестили. Овим ће они доста припомоћи домаћем релпгиозном васпитању, јер се оно може сматрати као основа друштвеног развитка. II. Из руку матере и оца, дечак иде право у школу, да тамо продужи своје васпитање. Ко је прошо кроз наше „ос31 *