Сион

484

новне" и „средње" шкоде, тај ће најбоље знати колико се у њима обраћа нажња на редигиозно васпитавање наше деце. Примери су нам пред очима , па нек сваки, који је кроза школу прошао мете руку на срце и нек слободно каже: јели штогод изнео из школе о вери, коју он верује и јели се с њом упознао бар у онолико, у колико то доликује образованом човеку данашњег напредног доба? Ва десет година дана у нас се и „укратко" и „надугачко" пролази историја црквена и наука хришћанска , па опет, нема данас ни једнога у нашој великој школи, који би у стању био одрешито и тачно казати: који су главни основи (догме) вере православне. Сви „катихизиси" п „црквене историје," нису му ни најмање помогле, јер он, нити их је разумевао , нити их је хтео да разуме. Зашто је то тако у нас? 1 ) Зашто баш најсветије истине да су тако забатаљене у нашим школама? Најпре наша нехат и помодно образовање, а унеколико и само устројство наших средњих школа, доста су узрок томе. Ми смо до данас, управ навалице канда ишли на то, да сасвим избришемо веру из наших школа. Ми смо њу готово силом и преко воље изучавали, што нас је најзад и довело до данашњег религиозног индеФерентизма. Ова наша тобож оригиналност ни најмање нам није допринела да смо паметнији и папреднији од оних народа, који и у најповољнијем интелектуалном положају, гаје веру и поштују цркву. 2 ) У данашњој нросвећеној и културној Јевропи , где позитивна наука увелико увати и напредује, где се чак и простим раденицима читају јавна предавања ,о постању човека на основу природних наука, — па ни тамо ведим, није овладала таква религиозна апатија, каква је данас у нас. Причају за Енх ) Томе има мпого узрока, а по нашему мњењу глаини је тај: што се већа лажња обраћа на образовање разума нежели на образовање срда. Ур, % ) Који уме да чита и ко хоће да верује својим очима наћиће, да је Ренан заклети неприЈатељ Христа и његове св. дркве необоривим разлозима доказао: „да је фрапдусви народ пропао у последњем рату због своје покварености и материјализиранога школског васпитања.« Ур.