Сион

485

глезе, као најматернјалистичнији народ на земљи, да чим звоно зазвони на сабору Л.ондонском, и велико и мало лети у цркву, да се помоли Свевишњем и да му ода своју пошту, — да му се од срца поклони и благодари на безкрајној милости његовој. А шта ми радимо у недељне и празничне дане? Чисто нам је криво, што се у те дане морају каване на кратко време да затворе. Али иије само то једини узрок опадању религиозности у нас. Има још једна, и то позамашна погрешка, која се истина даје поправити, али је доста допринела, те је наука о вери и цркви забатаљена у нашим школама. То су књиге, или другим речма, то су школска руководства, намењена за изучавање науке хришћанске и црквене историје у нашим средњим школама. Није нам намера, да овде критички пропраћамо сву нашу школску црквену књижевност , јер ћемо о томе другом приликом млого обширније говорити, али се опет не можемо да уздржимо, те да коју не рекнемо бар о нашој цркв. књижевности за средње школе. Зна се, да свака школска књига, треба да је написана тако, како ће из ње сваки моћи разумети оно, што се у њој хоће да каже. Међутим наш „катихизис," који служи као руководство у нашим средњим школама и ако носи наслов „Пространи," и ако је внше нута био прештапаван, опет није ни у длаку измако од старог Рајићевог; ! ) ни по садржини, ни по језику. До сад су млоге школске књиге издаване и прекрајане, па су наравно дотериване и у садржини и у језику, алн „катихизис" „за учеКу се младеж сриасу," ни један пут није ни поправљан ни дотериван. У њему је такав горопадан језик и стил, да одиста заслужује нарочиту пажњу наших Филолога , једном речју, то је књига „једита у свом

х ) Чује се, да се сад прерађује наш шкодски »катихизис« и да ће он одговорити својој узвишеиој цељи односно богосдовие па и језикосдовне науке. Ур.