Сион

541

да се уме крстити часним крстом, не тражећи од њега да зна још и најглавније молитве, као језгру пз хришћанске вероисповедне науке, без знања којих по правилима св. матере наше православне цркве неби требало дати ну једном хришћанину да се причести од пречистог тела и животворие крвп Господа Спаситеља; који је за спасење наше добровољно на крсту пострадао и умро, казавши нам за живота, да је „учење свет, а неучење тама." Јер како наше попе сваке године знаду погађати време кад ће купити од својих нуријаша жито, вуну, сир и масло, тако би ваљало да знаду научити их у младпм њнховим годинаиа крстити се и главнијим молитвама. Овај мах ја прекидам даље иисање о томе , да вам другом придиком више напишем не само о свештеницима, већ и о нашим калуђерима, о њиховом животу и раду у корист пробуђивања народне свести и о њиховој управи са наишм манастирима и њиховим имањем; те да из тога бар у неколико појмите зашто се код нас народ турчио и турчи. А сад одмах предазим да вам најзад забележим још коју о главној нотреби натаој. Непобитна је истина: да просвета и умно развијање сваког народа у свету стоји до добро уређених школа. Овакве школе опет не даду се замислити без ваљаних и научених учитеља. А одкуда ћемо имати такве учитеље, кад они сасвим стручно изображени нити из земље ничу, нити нам из неба падају , нити такви излазе из које год школе у свету? — кад из највећих и најчувенијих школа издазе мдадићи тек више шш мање сиремни, да се даље и више сами уче и усавршавају? Шта дакле треба нашим учитељима овамо, па да дођу до нужног знања, према ведиком задатку народне шкоде;- особито код нас, кад немамо ни учитељске шкоде, а нитп икаквог саобраћаја, да не кажемо честих разговора, са изображенијим људима ? По мом мишдењу, погдавита потреба мдадпх учитеља наших јесу књиге корисног садржаја. А обазревши се на њихов веома оскудан живот свуда међу нама, ја питам: како ће они добре књиге себи набављати, кад се са својим пдатама једва могу прехрањивати ? — Одговорити на ово питање, ја остављам вама пдеменита и родољубива браћо наша — књижевници сраски. Дедер се иотрудите ви драга п поштована браћо и господо. Пружите призренској Богосдовији, као једином расаднику просвете у нашој Ст. Србији, по коју корисну књижицу, за дар њеним питомцима, да имају док се у њој уче шта и прочитати; да имају од куда коју књижицу и са собом понети, кад изађу из те шкоде, па