Сион

540

дити." Али ајде бар ако то неће и неунеју чинити, треба да се чувају да не буду лични оним, Спаситељу сувременам јеврејским књижнидима и Фарисејима, за које је он рекао: да својом дажном науком затварају пред народом врата од удаска у дарство небесно, па нити сами тамо улазе, нити му нуигтају оне, који би иначе могли и хтели ту ући (Мат. 23, 13). Јест, али такви по неувиђавности својој, сами незнајући ништа од науке, — а многи незнајући свршити ни најглавнијег тапнства на лптурђпји, па ни најобичнијег обреда, — хтели би да се и други не уче п да нпшта незнају као и онп! Онп су готовп сваког впше од њпх наученог младића душманскп упропастптп, јер мисле да којп се год впше учи, тај само гледа да њима залогај из уста отме, те да онп жпве од просјачке торбе! А неће вајни да размпсле, да им се за сво грдно незнање њихово свуда кроз прсте гледа; јер се зна, да кад би имали где и они би се ваљда чему више научили, те би и народу своме науку преноручивалп. С тога бар да не сметају радити на просвећењу народне омладине онима, који су колико год кадри радити у томе погледу; да не телале по народу, да су сви младићи: који уче децу по читуљкама и исторпјама прави јеретицп, који Бога не признају и посте не држе, те нас Вог кара са гладним годинама. А и ако је истпна, да је међу младићина, који су од ма где долазили овамо у Ст. Србију и вршпли дужности учитеља у малом броју наших шкода, можда и било таквих, који су по несмотрености кадгод пред кпм из нашег народа исмејалп по неку установу наше св. цркве, али ппак сви нису биди такви , већ су са веома незнатним изузетком биди врло побожни, разборпти и поштени; као год и оно што напред рекох, вреди за неке само свештенике , калуђере , или нека лица из народа, а не за све од реда. А што је најгдавније и чему се управо највећма сви можемо радовати, то је , што сад ето постоји правосдавно-српска Богословија наша у Призрену, у којој се синови Ст. Србије и неког дела Босне изображавају за то, да своме народу служе као учитељи омладпне п свештеницп, те да нам већ престану додазити младићи, који се уче п васпитавају изван наше средине и Бог зна у каквим моралнин усдовпиа и околностпиа. Па пригрлиио сад иладе питоице наше Богословије, своје синове, као своју браћу! Оставиио их нека оно, зашто су се 3 године нарочито спреиалп, иирно послују, и то онако, како они знаду да треба А за нас и за народ корисније ће бити, ако се заузиеио да пажљиво разгледаио по саборииа и по нурпјама, да ли ће се наћи код нас у свем Косову нашем много света из оба пола, пуподетног, а