Сион

574

док, вел.е, недобију налог од више власти. којој су они тобож писали и уиутства тражили." Други оиет веле: „и дали би их, само да на њима нестоји изливено „ирилаже Србија за време владе Госаодара и Књаза М. ОбреновиЛа IV. и т. д. Но у самој ствари зна се, да су Турци брчани дали протест против звона и да су у протесту тужно завопили дару, да их бар у томе сажали и да неда раји, да се дотле осили, да може својим звонима заглушивати вихове милозвучне песме (зШ) на многобројним мунаретама. Оголео Муја па му треба пара а није се навикао да их стече радом него глобом. С тога нам се чини да и овде ништа друго незапире до 100 или до 200 дук., па би звона одма зазвонила на тороњу. Но хришћаиска општина у Брчкој и ако би кадра била поред толикога трошка што га учини око грађења цркве и школе, дати и ових 100 до -00 дук., решила се да их никако недаје, већ да путем законитим тражи, да јој се звона предаду и на тороњ дигну. У противном случају пре ће напасти на ђумрук и звона отети, него што ће на ту цељ дати једног јединог дуката Турцима. „Време је, веле сви бољи људи ондашњи, да већ једном одучимо турке и од глобарина, на које су они тако лакоми до сад били. Па с тога, нека леже звона у ђумруку — да видимо докле ће — а ми дајте да обесимо звечку на тороњ, па да у ову звонимо." И заиста огромна звечка беше попета на тороњ и на прозор изнешена. Она се у таквој виси видела са свих крајева, па с тога и рекосмо, да је све — и старо и младо — жудно изчекивало, кад ће звечка ударпти да огласи улазак у нови храм и почетак вечерње светковине. • И кад овај тренутак наступи, ринуо је свет у цркву на сва троја врата црквена, е би човек рекао да ће се погушити. Сељака беше мноштво %з оближњих села, од којих си непрестано могао чути пуне религиозног но у исто време тужног изражаја речи: „о мој мили и лијеии Вого! о мој часни, сјајни крсте Христов! Обрадуј и овесели свакога брата хригиКанина, иа и мене сиромашка!" Из Београда — од стране српске цркве а по наређењу Г. Митроиолита Михаила, беху дошли на ову светковину: ПроФесор богословије Архимандрит Нестор , прота Лозанички Игњат Васић и придворни ђакон Г. Митрополита Јован Костић. Преосвештени Митрополит босански Дионисије — који је дошао да брчанску цркву освешта — заповеди сад овом приликом, да вечерње у цркви одслужи више речени Архим. Нестор и ђакон Ј. Костић рекав смешећп се „алп у свему нека буде онако по београдски !" Ово беше други