Сион

563

као приљежни и изврсан ученик доби помоћ за даље своје шволовање. Овде, у богословији вредног и изврсног ученика Никодима архипастирска старатељна брига узе под своје закриље и по довршењу другог разреда богословије овдашње, посла у Русију, да тамо доврши своје више духовно образовање. Седам пуних година неуморног труда и рада проведепих у Русији обогатише обилатим знањем покојника. 1865 год. по довршењу свог вишег образовања у петроградској академији, Никодим је постављен за суплента пожаревачке полугимназије, а 1867 год. за проФесора богословије. У труду и непрекидном раду поступно малакшаваше физичка снага покојникова , јер не беше у довољној сразмери са оним напрезањима и радом умним, којим покојник тако марљиво и усрдно користоваше како у школи, тако и у духовној журналистици нашој, покренувши нов духовни повремени лист „Православље", у коме лако за кратко време, али у свој искреној заузимљивости изказа се топла, свесрдна и корисна радња његова. Изврстан нроФесор Никодим, беше исто тако и изврстан свештеник, друг и пријатељ човештва, јер покретач свеколиких његових умних радова беше вазда његова пламена љубав за напредак општи. И на катедри проФесорској, и на проповедаоници црквеној, као и у приватном животу покојниковом, искрена, отворена и корисна реч његова, која се свакад у стварном раду оличаваше, стекла му је знатан број штовалаца. Уз то отворен, чист и непомућен — сталан карактер покојников, беше она моћна привлачна снага, која је кадра била да сваког задобије и да у свакоме поштовање и љубав пробуди. Спомен оваквих врлина душевних остави покојник након себе. Уцвељеној супрузи и ожалошћеним родитељима њеним, остаде сада у аманет: да заоставша четири нејаких сина и кћер у истим врлинама однегују и васпитају, указајући им 36*