Сион

596

Имали оно смисла у садашњем добу! И гди је тај узрок, воји га брани да још може опстати, кад се оно удалило и по начелу и по животу од правога монашества? 4. Једни опет веле: па нека би било и то, да су се моиастири уклонили од свог идејала, да су одступили од оне строгости и иростоте коју видимо у животу и раду старих пустињика, — но зато да бар нису шкодљиви ио друштва у средину кога монаси пренесоше из пустиње и планина своја обиталишта. Али не! Монастири деморалишу живот друштвени. А како? Ево, веле, како. Кад монаси који дају обете монашества, презиру те обете и допуштају себи свакојака средства само да се обогате и комотније поживе: то ради чега неби ово радили и световни људи у којих није мања ако не и још већа жеђ и потреба за богатством ? То није пример незнатан, на кога се неби требадо угледати. Па још се чуде људи што се код нас у свету тако јако развила страст, те се без сваких церемонија врбује у личну своју корист све, што коме дође до руке. А како да се не развије таква страст, код таквих аукторитетних примера? А оваквих и подобних антихришћанских примера видићете код монаха и у свима другим видовима друштвеног живота. Па, као ради чега би људи световни озбиљније пазили на своје хришћанћанске дужности кад и монаси нерачунају ни у што своје обете? Све је дакле лаж и маска. И с тога овакви и подобни изрази „све је лаж, све је маска" чују се скоро у свакој појави друштвеног живога. Па је ли право , је ли могуће трнити монастире међу нама, кад они у место да. дају друштву примере доброга и незазорног живота и тиме да требе кварен у друштву, а они га на против сами кваре и развраћају ? 5. У осталом има их и таквих, који мало боље изучавају живот монастирски, те га тако боље и познају, а познавајући га изближе признају, да одзиви и суђења вишепоменутих мислиоца о монастирима и монасима не могу се односити на