Сион

650

оделити од народа и народно живота. Они служе вароду онако исто као мирске цркве и мирско свештенство, јер имају и своје нурије и своје пољско добро , а ово — и једно и друго — условљава њихов непрестани додир с народом и народним животом, — те тако даје могућност, да манастири и монаси могу служити и непосредно и посредно Богу, неносредно у храму са богомољом, а посредно у парохијама са поуком и примером доброг свог живота. И ако они сви ово не врше, зато има их довољно и који врше, а желити је да се изнађе начин, те да и сви одговоре свом светом и узвишеном позиву.. .. Од лица, који веле, да у свету има више рада. него у пустињи и да би због тога ови пустињици далеко већу услугу учинили човештву, кад би свој подвиг и самопрегорење посветили оној средини из које су изашли, — пређимо сад на сами сувремени друштвени живот и разгледајмо: да ли је он одиста у стању да даје из себе живаљ подвизима и самопрегорењу и да подржава јенерђију подвижника? До душе, бвда и невоља које смо нешто историјом наследили а нешто и сами приновили , има тако много у садашњем нашем друштву, да свуда на коју год страну погледамо, можемо лако закључити, да их без борбе, без сгшопрегорења не само уништити но и умалити не можемо. А добра, које смо историјом наследили и новим животом приновили, напротив тако је мало , да га без тешке муке, без велике борбе и самопрегорења није могуће умножити према условима сувременог живота. И у овом одношају доиста, су справедљиви они, који веле да, је пун а нрепун живот људски за највеће подвиге и самопрегорења. Но да ли су ти људи прави кад веле, да је у садашње доба далеко лакших и бољих услова у друштву за високе подвиге, него што их је било у прво доба хришћанства? Другим речима : да ли је у садашњем веку далеко мање узрока, који би кадри били да изгоне људе из друштва, него што их је било у старо време?