Сион

651

Да узмемо нашу сељачку средину, из које више него из других којих сталежа иду у манастир, и да разгледамо колико овде има слободе за онога, који хоће да се бори за правду и који не ће да прода своју душу. Нама се чини, да се не ћемо преварити ако рекнемо , да у свој тој средини врло мало има људи, који би се заузели за правоту каквог дела, а једино с тога, што се боје да га после не сустигну какве горке последице било од овог или од оног лица, било са једне или друге стране. Да објаснимо то примером. Поједена је човеку њива или опашена туђом стоком ливада. Он трчи у потеру и тражи по трагу, да пронађе кривца. Но траг траје до некле, а у главном утрвеном путу ишчезава. Он срета по путу људе и пита: да ли не видосте кога да тера стоку или и саму стоку бсз човека, па да знате чија ли је или бар каква ли је. Путници застајкују с одговором а најпосле најкраћи је одговор „не видосмо!" „Има тамо свуда по путу људи, па питај," одговарају му ови. Он пита и друге и треће, но одговор један, те један — не видосмо. Но и први и други однесу тешку рану иа срцу , јер и једни и други јасно сазнају своју дужност човечанску и међ собом јадикују што човеку не помогоше. „Ал како ћеш да му кажеш? Сутра мораш ићи на сводоџбу, па још кад би се то могло извршити код кметова ? Но ако те позову и даље — онда дан два издангубиш, а ту још и с комшијом оштетником да се завадиш! А радно је доба и свака надница вреди дукатаБоље реци не зпам, па је чист посао." Тако је велико, тако је јако код сваког скоро сељака страховање, да не падне и не дође под услове, воји би му ма и дан два одузели од радних дана које штеди да заради себи и породици својој насушнога хлеба. А такав је своро у свачему њихов живот. Често чућеш мајку где по горком искуству учи своје синове: „идите улицом или путем, али се нигде не задржавајте. Вас се то ништа не тиче, ако се ко с ким бије, туче или свађа, Иначе повући ће вас на сведоџбу, на одговор, па ћете утр-