Сион

652

чати у невољу без невоље." Одгајен под таквим условима сељак само онда иде на сведоџбу, кад га нужда нримора или кад добије зато ноТзчану награду. „Видео не видео , чуо не чуо" ево његово правило, које му је од оца остало и које као тежак какав камен притискује и дави његову практичку правду и савест. Срце му зна како му је, но која је хасна? Правду он изрећи не сме, јер је видео како су прошли они, који су имали на то куражи. И он саветује и себи и другима „држи језик за зубима." Или, нашао се човек, те срдачно примио у своју кућу путника, нахранио га, почастио, па се с њим и опростио, Погледаш, али њега на једанпут зову на одговор: „како ти смеш да примаш у свој дом човека, који је од те или оне странке, који је обележен као нединастичан или либералац и т. под." А он сиромах тако усрдно, тако љубазно служио заповести божијој , која налаже и саветује, да будемо страноиримни. И уздане он у срцу а душом проговори: „међер није слободно ни добра чинити људима! 4 Човек прими у своју кућу сироту, одрани је, васпита као своје рођено дете и изведе на свет онако као што се по најбоље може, а сирота после постане највећим злотвором свога другог оца и васпитатеља. С дубоком тугом изговара уцвиљени благодетељ „међер је истина што свет вели: узми сироту за своју срамоту." Но то је још дете из туђе куће узето. .. ., ја шта да кажемо о рођеној деци? Зар не бива често да и ова дигну руку и од оца и од мајке, па их под дубоку старост њихову изгнаду из куће н оставе без потпоре и без хлеба? И добре и невине душе ове јадикују, а у јаду своме изговарају: „нема добра у свету!" Сељак иде на пазар и продаје тамо своју летину. Њега варају у мери, у рачуну, у јеспапу, који му често од најгорег протурају за најбољи. Он на само узме рабош и свој рачун, па по овом и дозна да је преварен. Враћа се он изнова к трговцу и казује за превару, која му је учињена. ,.Зврндове један, одговара овај, а где су ти очи биле? Вас мамлазе треба нау-