Сион

649

Све ово или би се ограничидо код њега у уском кругу његове породице идк би наскоро и ишчезло под притиском околине и саме немогућности — узвисити се над иовршином народне масе, у средини које он живи и стати над овом односно релмђијозног и научног зна.ња. Па с тога он би у свако слободно и дозвољено време хитио опет у манастир, да се окупа на светињи манастирској , да се загледа у ону величанствену грађу и богомољу, која је тако мила срцу његовом и која гове његовом релиђијозном осећању и у опште тежњи његове наравствене природе; или седећи код куће представљао би вазда у памети да је он друг тога идејала коме тако тежи душа њбгова, па би непрестано беседио са небеским становницима, читао житија каквог испосника или пустињика и у животу њиховом налазио оно, ка чему је вазда тежила и тежи његова добра душа. На кратко: он би радио оно исто што ради и остала необразована маса народа. Сљедствено неколико таквих пусгињика, који би из манастира пренели своје иодвиге у масу народну, увећали би само са неколико јединица оне хиљаде добрих, религиозних, но простих и неучених људи из народа, којима се и сада кити маса народна, но који не само нису у стању да разносе светлост јеванђелску по народу, већ не могу ни добрим примером свога живота да истргну кога од погибије моралне и да обрате на пут добра и истине. Светлост њихова примера, која пушта овде онде своје зраке, неосветљава нити може да осветли ону огромну просторију мрака, која окружава и њих и масу народну. И они сами то знају и опажају, јер виде и познају своју моћ и своја средства. С тога и проводе свој скромни и тешки живот у кругу своје породице предостављајући тај виши рад онима, који опажају више моћи, више снаге и имају бољих средстава за разношење светлости јеванђелске и требљење празноверица и заблуда у маси народној и његовом животу. Но ми заборављамо, да наши манастири и монаси нису ни