Сион

648

је било нити може бити да међ њима нема високих и светлих личностИј који и животом и радом својим не само не кваре већ напротив сазидавају православне хришћане у сваковрсном поштеном труду, животу и раду ? Ко се сумња у овоме, нек носети те дивне задужбине наших славних предака и нек види како су их дивно поправили и улепшали ови труђеници манастирски, а сврх тога нек завири и у Управу Фондова, па нека се и тамо увери, какву лепу уштеду од свог труда и рада шаљу сваке године ови пустиаици на чување и руковање опште-народнога добра и блага. 5. Онима пак, који веле, да би монаси имали лепшег и достојнијег рада у друштву, јер и онако мало имамо радне снаге, и да би по овоме они могли данас више и боље допринети користи човечанству, кад би дошли у средину његову, него што га потпомажу удаљењем својим од њега и живљењем у самоћи, — одговарамо с питањем: кога они позивају на такву јавну друштвену радњу? Монаси вишег реда и науке изашли су и без тога њиховог позива на јавно служење друштву и човечанству. Они служе по школама као проФесори или у конзисторијама као чланови и остали чиновници. Но ако они простиру овај позив чак и на оне, који су ушли у манастире онако пола-писмени и пола-учени, онда они не знаду ни кога зову ни шта траже од њих! Збиља, какву би већу корист и услугу могао допринети друштву и друштвеном напретку какав рецимо на пример прост калуђер Макса, Мића, Зиновије и т. под., који је тек нешто научио читати и писати, па се посветио пустињичком животу и служењу манастира? Он би може бити био поштен и трудољубив земљеделац, ваљан и одличан занатлија и томе подобна, и таквим начином зарађивао би по нешто за свој рачун и за свој труд, као што то раде и зарађују и други њему подобни. А подвиг душевни и телесни? А пример самопрегорења и одречења себичности? А ношење јеванђелске истине и требљење у маси народној заблуда и празноверица ? 0!