Сион

686

дуго само по имену постојадо, у суштности више неје било онако какво је изишло из руку првих установљача; горчина његова разблажавада се међу Хришћанима тим, што не гледећи на одношај права, робови сматраше се као браћа и сестре, ма и нешто ман.е. Да би изравнадо одношај једне и друге стране, — господара и робова, — Хришћанство је заповедало робовима, да се са својим стањем задовоље и верно господаре служе, не само хришћанске, но и поганичке, не страха ради , но савесно. ( Еф . 6. 5. Колос. 3 22. Петр. 2. 18). Ако слуге искусише што непријатно од господара, тим овп кушаше њихову врлину. Добар беше и у самом ропству слободан, а рђав роб - ма био цео свет његов, остао би не једног господара роб, но толиких порока, колико њиме владаше. Но и господаре саветовала је црква, да са слугама лепо и уљудно поступају, да им у свему добрпм примером предњаче, да пазе на њихово владање и да буду као Епискони у дркви свога дома. А слуге са своје етране умедоше ценити то лепо поступање господара тако, да су се по сведоцби Атинагоре саме слуге радо нудиле, да муке што их господари њиховп поднети имадоше, сами у место њих поднесу. Што се тиче друге околности — раскошности у броју робова, која је кад кад код поганика меру претерала, и овде се црква појавила са својим добротворним упливом. Хришћански госиодар морао се задољити најнужнијим. Св. Златоуст јако је у своје време корео оне Хришћане , који су по улицама ишли ираћенп од дугачких редова робова, те тако употребљаваше људе — браћу у Христу и Храм св. Духа за средство свога високоумља. За једнога, вели велики Отац, доста је један или два роба; један може и два и трп господара послуживати; ко их више има, нека их отпусти, да друге послове п занате раде. Имајућп у виду последње, Златоуст саветује, да се што впше и више робова набавља, да тако од њих корисни чланови човечанског друштва постану. Нередко догађало се, да су поганици кад су у Хришћанство ирешли, ослобађали своје робове с тога, што као Хришћанпн не може имати за роба подобног себи човека, коме је један п исти Бог — Отац, о чему сведочи ПреФект Хромације. Св. Григорије Ниски назива нразник пасхе даном ослобођења робова, ово пак налази основа свога у том, што су се не редко с господарима заједно и робови крстили, и по изласку из бање крштења ступали у нове међу собом одношаје. Хришћански господари несу само ослобађали своје робове, но знајући, да они при отпусту никаквпх средстава за препитање своје немају, снабдеваше их са свачнм, те им тимс