Сион

701

Него збиља шта јој је бидо, шш не зна се прекрстити, или се забунила дјевојка? Забунила се је сигурно, јер казаше ми иослије да се зна љеио прекрстити. Сада ће другу вдадика упитати, зна ли „Отче наш." Сцена се опетује као с првом, и после дугог храбрења и побуђивања, видиш је гдје почиве мицати уснама. Шта говори нико је не чује. Једва је мало пустила глас и тада тек наступа великолепни призор. Помјешала је „Отче наш" са другим молитвама, и кад сам је слушао, како ти она то њено „Отче наш" рецитира, е од чуда нисам се могао уздржати. Мислим уплашила се је, пак ће при опетовању доћи на ред. Јест баш, опет исти молитвени кгпагдгеИе. „Шта је то, ко ју је тако научио" пита попу владика. Умрво је сиромах попа, осјећа каква ће се гроза на његову бједну главу обрушити. Он је могао за неколико дана пре доласка владичиног поправити записнике, почистити цркву, удесити рачуне, спремпти сјајан дочек, али научити дјецу своје парохије молитвама, то је немогућно. Кад је у пошљедњој каноничкој посјети владика опоменуо свештеника, да мора сваке недјеље барем учнти дјецу молитвама, био се је он одважио да изврши владичину заповјест, — али та се одвага на брзо заборавила због многих узрока. А међу тим не би, мени се чини, особито тешко било задржати у цркви једно пола сахата недјељом после литурђије дјецу, и ту их поучити главним начелима цркве наше и научити их, да се умједу љепо нрекрститп и двије до три молитве очитати. Е да, али је црква далеко, народ у цркву слабо долази, неће народ да нас слуша, кваре га грађани кад у град одлазе, дух је времена данас такав, да се слабо за цркву мари итд., каже попа у своје оправдање. Мани се човече тих сањарија, то све пада само собом, све су то ваздушне препријеке, које ће попа, кад хоће само, најлакше удаљити, шта више.за ваљаног попу оне п не суштаствују, као што се то по најбоље види у неким нашим парохијама, у којима је сав народ свјесно побожан, љуби цркву своју, похађа је, украшава је, а главно за то, што је на своме мјесту попа. Какав пастир таке и овце; по овцама можеш судити о пастиру. Послије очитаног увјештања са стране владике продужено је катихпзирање, које се свршило, као што је започело. Лепу је за тим владика поучну бесједу казао скупљеном народу о нотреби и о значају молитве и онда је неке даривао, неке укорио и свима преиоручио п на душу ставио боље поштење у учењу молитава. Време је да се сједа на ручак. Сно је владика послије него што је триезу благословпо п с њнм посједаше свештеници н неки